Velika subota je sećanje na Hristov počinak u grobu, pa je sasvim razumljivo da tog dana nema mise i pričešća. To je dan bez liturgije, a mogu se organizovati samo neka mala liturgijska slava za katekumene. Mogu se deliti samo sakramenti pomirenja i miropomazanja i odavati hvale umirućima.
Ako je moguće, vrata crkve treba da budu otvorena ceo dan kako bi vernici mogli da se mole na Hristovom grobu. U mnogim župama obnovljen je običaj čuvanja Hristovog groba, što posebno dolazi do izražaja u ovakvim trenucima koncentrisanosti, ali moramo biti svesni opasnosti od teatralnosti, koja bi mogla da zaseni pravi smisao Svetog trodnevlja i u tom svetlu i Veliku subotu.
Iako je samo po sebi razumljivo da tog dana nema mise, kroz istoriju je postojalo anticipitranje Vazmenog bdenja, pa sve do toga da se ono slavilo u subotu ujutru, što je potpuno narušilo smisao tišine i smirenosti. Propisi preporučuju da Vazmeno bdenje ne počinje pre 21 čas (iako u praksi iz razumljivih razloga češće ipak počinje).
Izvor: VJERA I DJELA