U našoj svakodnevnici okruženi smo različitim smart (pametnim) uređajima. Olakšavaju nam svakodnevne poslove, ubrzavaju komunikaciju – zahvaljujući njima nam je život postao lagan i udoban. Sad dolazi na red veštačka inteligencija koja je još uvek velika nepoznanica ali se već naslućuje koje funkcije ljudske inteligencije bi mogla posedovati i postavljaju se pitanja da li ona može nadmašiti i prevazići svoga kreatora – ljudski um.
Ovakav uvod nam može poslužiti kao odskočna daska u razmišljanju o trećem daru Duha Svetoga – o razumu. Onaj koji prima Isusovog duha postaje razuman. Najpre da pojasnimo što ne podrazumevamo pod izrazom „biti razuman“ na Isusov način. Razum u verskom smislu ne predstavlja neku strogo racionalnu dinamiku kojom naučnik formuliše neke hipoteze i teorije, ili inženjer pronalazi neka tehnička rešenja ili umetnik stvara umetnička dela ili neki duhovit tip sroči ironične šale.
Biti razuman – kao posledica delovanja Isusovog Duha u srcu vernika – znači da znamo u različitim situacijama i okolnostima koje nam donosi život postupati u skladu sa Isusovim Evanđeljem – koje smo otkrili, shvatili i prihvatili zahvaljujući daru mudrosti i spoznaje. Obdareni darom razuma kao da usitnjujemo ona velika opšta načela Evanđelja na sitne svakodnevne odluke, postupke, izbore u kojima zauzimamo odnos prema sebi, drugima i svetu. Razumom prosvetljenim i poučenim Isusom Hristom sagledavamo sopstvenu stvarnost u svetlu Isusove poruke o Božijoj ljubavi i bratstvu među ljudima, procenjujemo događaje, odnose, situacije iz perspektive Isusovih učenika i donosimo odluke koje mirne savesti smatramo po volji Isusovoj. Jednostavno, u procesu donošenja odluka vernik hršćanin postavlja ozbiljno pitanje : Šta bi na mome mestu uradio Isus? i primivši dar razuma dolazi do odgovora na temelju čijeg zauzima stav i pravi izbor dostojan Isusovog prijatelja i učenika. Mladi hršćanin suočen je svakodnevno sa izazovima na koje treba reagovati : kako prenositi sopsveno iskustvo vere drugima koji su često površni u svojim pogledima i mišljenju, kako probuditi kod njih čežnju za Bogom? Kako uskladiti duhovni život – molitva, tišina razmatranja, sveta misa – sa hektikom današnjice pune buke, slika, pokreta, informacija? Kako razvijati partnerske odnose u duhu istinske ljubavi koja ne dozvoljava pristupati drugome kao predmetu sopstvenog zadovoljstva? Kako pobediti napast individualizma i založiti se za zajednicu (u župi, školi, mestu stanovanja) iskoristivši svoje talente, veštine, znanje? Kako u vreme selfizma postati volonter koji pruži pomoćnu ruku? Obdareni darom razuma možemo dati validan odgovor koji nas čini sličnima Hristu našem prijatelju i učitelju. Isus nas uverava : “Tražite i naći ćete, kucajte i otvorit će vam se, ištite i dat će vam se” – u poverenju u Hrista darovatelja molimo za dar razum