Pre nekoliko meseci Radio Beograd 2 emitovao je kontakt emisiju na temu : da li su savremena deca prezaštićena? Pod prezaštićenošću se podrazumeva preterana pozornost i briga roditelja kojom se želi dete sačuvati od poteškoća i problema i osigurati mu jedan lagodan, udoban život. Voditelj emisije je postavio intrigantno pitanje : da li savremen način vaspitanja proizvodi slabiće koji ne mogu nositi terete, izbegavaju probleme i sakrivaju se u bezbedno okrilje roditelja?
Ova tema mi je pala na pamet razmišljajući o petom daru Duha Svetoga – o daru jakosti, snage. Odmah na početku jedno preciziranje pojma – snagu, jakost ovde ne sagledavamo iz perspektive psihologije. Dakle, ne zadržavamo se na nivou razmišljanja o snažnom potencijalu nekih pojedinca koji su ustrajni u realizaciji svojih planova; otporni na frustracije, razočarenja; spremni nadvladati poteškoće i suočiti se i sa otporom i opozicijom okruženja.
Isusov dar snage ne stvara od vernika supermena koji uzdignute glave ruši i otklanja sve prepreke na putu prema zacrtanom cilju. U sferi hrišćanske vere snaga znači vernost i istrajnost nasledovanja Isusa Hrista i kad životne okolnosti tome ne idu na ruku. Priča o daru snage koji menja srce čoveka i od plašljivca pravi hrabrog svedoka i navestitelja Jevanđelja nije samo neka pobožna želja, već činjenica koja je opisana u knjizi Novoga zaveta – u Delima apostolskim. Dolazak Isusova Duha snage delovao je kao radikalna promena – oni koji su se pre od straha od Jevreja povukli i sakrili, kasnije primivši Duha jakosti izlaze i javno govore o svojoj veri u Isusa žarko želeći i drugima saopštiti sopstvena iskustva susreta sa Isusom.
Ovaj događaj nije samo neka daleka prošlost koja puni stranice dokumenta. Isus uskrsli koji večno živi kod Boga Oca i danas deli svoga Duha onima koje je privukao njegov lik, dakle, i Vama krizmanicima Beogradske nadbiskupije.
Ojačani Isusovim Duhom nećemo potčiniti svoj Ja idolima površne zabave i praktičnog materijalizma koji se bavi samo sakupljanjem i konzumiranjem stvari i prijatnih doživljaja. Ima važnijih i bitnijih stvari od toga. Prijateljstvu sa Isusom, pouzdanju u ljubav Boga Oca nikada ne isteče rok trajanja, nikada ne dosadi.
U snazi darovanog Isusovog Duha nećemo nasesti na privlačnu filosofiju „selfizma“ – „ja, pa ja i opet ja“. Duh nas potiče da se povežemo sa „Ti“ Boga i „mi“ bližnjih oko nas i da smo u toj povezanosti istrajni i dosledni.
Isusov Duh daje snage da istrajem u odluci da dio mog vremena pripada mom najboljem prijatelju Isusu Hristu sa kojim drugujem putem molitve, čitanja i razmatranja Jevanđelja i aktivnog učešća na euharistiji.
Naslonjeni na Isusovog Duha snage mogu reći „ne“ individualizmu koji me drži samo u sferi privatnih uskogrudnih interesa; „ne“ kulturi korišćenja i odbacivanja koja se danas uplela i u međuljudske odnose i reći „da“ uključenosti u zajednicu u kojoj želim raditi sa drugima i uz njih na nekom zajedničkom dobru od čega imaju koristi bližnji oko mene.
Sa Isusom naći ću potrebnu snagu da pružim ruku pomoći i kad je to naporno; da se izvinem i kad je to neprijatno; da saslušam argumente drugoga i kad je to dosadno; da vodim dijalog i kad se čini da to je izgubljeno vreme.
Aludirajući na uvod o radioemisiji – je poželjno, za to se i molimo, da krizmanik bude prezaštićen. Prezaštićen Isusovim Duhom snage da bi sačuvao svoju pripadnost Isusu, prijateljstvo s Njime i u nepovoljnim okolnostima kada je vera ismejana kao staromodna i religija kao prevaziđena. Krizmanik je borac protiv idola – naoružan Isusovim Duhom snage.