U mnogim zemljama Zapada, pa i kod nas, parovi se sve teže odlučuju na brak, sve više je onih koji biraju da žive zajedno bez definitivnog izbora bračnog života. Nesigurna ekonomska situacija, nemogućnost planiranja budućnosti, čine taj izbor sve težim. Činjenica je da brak plaši, naročito kada se pogledaju problemi s kojima se suočavaju mnoge porodice: nasilje, svađe, nesuglasice, pa čak i razvodi – entuzijazam za izbor braka sve više opada. Čak i oni koji žele da se venčaju smatraju da je bolje živeti neko vreme zajedno, videti kako to funkcioniše. Definitivno je bitno dobro upoznati osobu pre braka, ali u suživotu »bez papira« krije se sumnja da neko od njih dvoje, ili možda oboje ne žele da se u potpunosti posvete toj vezi, da nešto još zadržavaju za sebe, da nisu sigurni u svoj izbor i da toj drugoj osobi ne žele da se daruju u potpunosti, zauvek. Da li je to stabilan temelj na kojem mogu da rastu i razvijaju se deca koja se rađaju iz te ljubavi?
Opet, za neke je brak zaista samo papir, kažu da svoju ljubav žele da pokazuju svakog dana, bez potrebe da daju nekakva obećanja. Kad bismo tako gledali, mnoge vredne stvari su samo papiri, kao na primer fakultetska diploma ili novac. Bitno je šta taj »papir« označava, šta se krije iza toga, koju vrednost ima ona nevidljiva, ali neprocenjiva ljubav koja se na taj način obećava.
U hrišćanskom smislu venčati se znači potpuno se nekome darovati za ceo život, postati jedno s tom osobom, na neraskidivi način, što je potpuno suprotno kulturi nestalnosti i nesigurnosti u kojoj se nalazimo. Ipak, čovek i žena prirodno teže sigurnosti, želji da nekog vole, da budu voljeni, da nekome potpuno veruju, pre svega Bogu koji ih je pozvao na taj put. Sakramentom ženidbe supružnici obećavaju jedno drugom nešto što možda ne bi mogli da postignu samo svojim snagama – večnu i trajnu ljubav, ali uz pomoć Onoga koji je sama Ljubav, njihova veza se osnažuje i dobija milost da večno traje. Ipak, kao i svaki drugi sakrament, ženidba nema magično dejstvo, samo po sebi ne znači da će neko imati srećniji brak ako se venča u crkvi, jer potrebno je tu milost sakramenta primiti, čuvati i neprestano razvijati.
Značenje bračne ljubavi
Nalazimo se u Godini Bogu posvećenog života, u kojoj više pažnje pridajemo razmišljanju i molitvi za duhovna zvanja. Kad pomislimo na Božji poziv obično razmišljamo o svešteničkom ili monaškom životu, stavljajući možda u drugi plan onaj Božji poziv na život u braku. Ipak, mnoge značajne ličnosti Crkve, pa i sam papa Franjo, sve više nam govore o uzvišenom pozivu na brak, jednako značajnom za Crkvu kao što je i poziv na Bogu posvećeni život. Kao što je prošle godine na audijenciji 2. aprila Sveti otac papa Franjo rekao: Bračni par je slika Božja, čovek i žena, ne samo čovek, ne samo žena, nego oboje. To je slika Božja: ljubav, savez Boga s nama predstavljen je u tom savezu čoveka i žene. I to je veoma lepo! Stvoreni smo da volimo, kao odraz Boga i Njegove ljubavi. U bračnom jedinstvu čovek i žena ostvaruju taj poziv u uzajamnosti i potpunom i definitivnom zajedništvu života. U ovom viđenju brak je zaista mnogo više nego što bilo kakav papir može da predstavi.
Osobe koje su pozvane na bračni život nisu ništa manje pozvane da vole Boga i da On zauzima prvo mesto u njihovom životu. Ako je Bog izvor ljubavi, sama Ljubav, razume se da je Stvoritelj i bračne ljubavi. Službenica Božja Kjara Lubik, čiju godišnjicu smrti obeležavamo u mesecu martu, u pismu jednoj svojoj prijateljici koja se pripremala na brak, govorila je o toj jedinoj ljubavi koja dolazi od Boga:
Slušaj me: ne dêli svoje srce na zemlji, ne dêli svoju ljubav! Samo je jedna Ljubav, samo jedna: ljubav prema Bogu… Za tebe se ljubav prema Bogu pokazuje na ovaj način: da voliš Paola što više možeš. Zbog njega odrekni se svog egoizma, svoje želje da budeš zatvorena u samu sebe, u ono što ti odgovara, svih svojih mana.
Dakle, pokazati ljubav prema svom supružniku, čak i kad je to teško, jeste način kako voleti Boga. Ako je On spojio dvoje ljudi, onda ima i svoj plan za njihovu vezu i brak. Bog nas podstiče na onu ljubav koja je dobrostiva, strpljiva, svemu se nada, koja nikad ne prestaje. Neki ljudi znaju da kažu da je ljubav prestala kad neka veza nije išla kako bi trebalo, ali nije ljubav ono što prestaje, može da prestane zainteresovanost, poštovanje, pažnja. Uvek mi je veliki podsticaj kad vidim starije parove, koji su već decenijama u braku, a koji i dalje iskazuju ljubav jedno drugom. Jedna gospođa mi je tako rekla da se ona i njen muž vole više nego kad su bili mladi. Tajna njihovog braka je to što su pustili Boga u svoj život i što se trude da vole jedno drugo onom ljubavlju kojom nas Isus uči da volimo: koja traži dobro drugoga, koja drugome čini ono što želi sebi, koja drugog stavlja na prvo mesto, koja je spremna na žrtvu. Takva ljubav upotpunjuje ljudsku ljubav i čini da ona iz dana u dan sve više raste.