Kan. 1056 – Suštinski kvaliteti braka su jedinstvo i nerazrešivost, koji u hrišćanskom braku, zbog sakramenta, dobijaju posebnu snagu.
a) Jedinstvo braka
Svojstvo jedinstva braka (unitas matrimonii) je da se može uspostaviti bračna veza i da može postojati bračna zajednica samo između dva lica, odnosno da muž može imati samo jednu ženu, a žena samo jednog muža. To je uslov same prirode braka. Supružnici se predaju jedno drugom, i prihvataju jedno drugo. Ovo učenje i prihvatanje treba da budu potpuni. I ne može biti potpuna ako jedna osoba, bilo da je muž ili žena, u braku mora da se preda velikom broju drugih osoba, bilo žena ili muževa, ili ako veći broj drugih osoba, muževa ili žena, bude prihvaćen od strane jedne žene ili jednog muža. U tom slučaju ne bi bilo jednakosti i ravnopravnosti među svim supružnicima, a savršena bračna ljubav se ne bi mogla postići među svima.
Poligamija (polygamia) se suprotstavlja jedinstvu braka. Jednost isključuje poligamiju: i brak jednog muškarca sa više žena (poliginija – polyginia) i jedne žene sa više muškaraca (poliandrija – polyandria). U poligamiji je teško, ili se svrha braka nikako ne može postići, pa je izvesno da je to suprotno prirodi braka po samom prirodnom pravu.
Međutim, poligamija je takođe zabranjena pozitivnim božanskim zakonom. Ovo proizilazi iz jevanđeoskog izveštaja o razgovoru između Hrista i fariseja. Kada su fariseji upitali Isusa: »Je li dopušteno čovjeku otpustiti svoju ženu s kojega mu drago razloga?«, Isus je odgovorio: »Zar niste čitali da ih je Stvoritelj, kad ih u početku stvori, ‘stvorio muško i žensko’, i da je rekao: ‘Zato će čovjek ostaviti oca i majku te će prionuti uz ženu svoju, pa će oboje biti samo jedno tijelo’? Prema tome oni nisu više dva, nego jedno tijelo« (Mt 19,3-6). Hristos govori o jednom čoveku, koji će ostaviti oca i majku, i koji će biti vezan za jednu ženu, i da će njih dvoje postati jedno telo.
Iz Svetog Pisma je poznato da su u Starom zavetu neki patrijarsi (Abraham, Jakov i dr.) imali više žena, ali se to tumači kao izuzetak i Božija tolerancija neko vreme i iz posebnih razloga, a da je pre i posle toga bila samo monogamija. Učenje Crkve o braku kao monogamnoj zajednici potvrđeno je na Tridentskom saboru. Na njemu je proglašeno: „Ako neko kaže da je hrišćanima slobodno da imaju više žena zajedno, i da to nije zabranjeno nikakvim božanskim zakonom, neka je proklet.“ Na osnovu ove doktrine i odredbi Zakonika o Jedinstvu kao suštinskom svojstvu braka, iz toga proizilazi da je u slučaju poligamnih brakova važeći samo jedan, i to onaj koji je prvi zaključen između dva lica, a svi ostali su nevažeći za Crkvu.
Da li neznanje i zablude o jedinstvu braka utiču na njegovu validnost i da li se jedinstvo može isključiti iz bračne saglasnosti, o tome ćemo više govoriti na drugom mestu.
Izvor: Vjera i djela