Ovaj lepi mladić koga vidite na slici živeo je početkom XX veka. Bio je svedok vere u Krista svojim rečima i delima. Moderan svetac, iz naših vremena. Blaženi mladić za naše mlade. Magnet simpatije, unutrašnje lepote, radosti življenja, koji svojom jednostavnošću može da privuče mnoge koji traže uzor, jedan živi primer da je danas moguće biti mladi hrišćanin.
Njegovo iskustvo laika koji voli Gospodina i svet s doslednošću i dubokom evanđeoskom radikalnošću, donosi novost koja je u Crkvi potvrđena II vatikanskim saborom.
Njegov život je predlog poziva na svetost koji imaju svi hrišćani.
Mladić osam blaženstava:
Pogledajte sliku – kako je izgledao čovek osam blaženstava, koji sa sobom nosi milost Evanđelja, u sebi radost spasenja koju nam je dao Krist, svakodnevno, kao svako od nas, kao pravi mladi čovek, student, momak, vaš vršnjak. Idite i pogledajte kakav je bio čovek osam blaženstava. Svaki čovek osam blaženstava je spas za svet, za ceo svet (kardinal Karol Vojtila, 27. marta 1977, Krakov).
—————–
Pjerđorđo je bio nešto više od mladića, čist, radostan, predan molitvi, otvoren pravoj lepoti i slobodi, pun razumevanja za socijalne probleme, koji sa smirenošću nosi u srcu Crkvu i njenu sudbinu.
U njegovo vreme nije bilo mnogo onih koji su dolazili iz bogatih i liberalnih porodica, a da su bili hrišćani, bez potrebe da se suprotstave očevima. Pjerđorđo je jednostavno bio hrišćanin i to je jedino čime je mogao da se suprotstavlja, ali sa smirenošću, kao da je to normalna stvar. On je jedan od onih koji su imali hrabrosti i snage da budu hrišćani ne da bi se suprodstavili svojim roditeljima, ne zbog kulture u kojoj se nalazio, nego zato što je shvatio suštinu hrišćanstva, koje nas uči da verujemo u Boga, u vrednost molitve, sakramenata, koja hrani ono večno u čoveku i koja deluje na izgradnji univerzalnog bratstva.
U njemu se može otkriti kako na neobjašnjiv i misteriozan način deluje Božja milost: najednom se pojavi kao hrišćanin kada okolina i roditelji misle da je tako nešto jednostavno prevaziđeno. I on je takav u svojoj mladosti, bez potrebe da postane stranka koja samoj sebi pravi propagandu i koja se trudi da se razlikuje.
On je jednostavno hrišćanin koji – nakon što je shvatio samog sebe toliko da se uplašio i nakon što je rešio, možda plačući, svoje probleme, bacajući ih u milost – živi hrišćanstvo moleći, voleći svoju braću (H. Verglimler, iz biografije Karla Ranera).
Biografija
1901. – Rođen u Torinu. Otac mu je vlasnik izdavačke kuće La Stampa, zatim ambasador u Berlinu.
1916. – Pjerđorđo se upisuje u gimnaziju. Voli planine i uvek kada može ide na duga putovanja. Uključuje se u Katoličku akciju i učestvuje u mnogim katoličkim inicijativama.
1920. – Bira mašinski fakultet, upisuje se u Federaciju katoličkih studenata Italije. Ostaje vezan za katoličku omladinu, koja mu se čini neophodnom zbog mogućnosti uključivanja u život Crkve svih kategorija mladih, čak i onih najskromnijih.
1925. – Umire od upale pluća.
Njegov život je bio posvećen učenju, milosrđu, ljubavi, čime postaje primer za nove generacije.
20. maj: 1990: beatifikacija.
Postoji jedna nit koja povezuje ceo život Pjerđorđa, a to je predanost siromasima. Ne povećuje im vreme da bi ispunio dužnosti dobrog katolika, niti iz humanitarnih razloga, jer tako ne bi imao kontinuitet i dubinu koju je posedovao. Nema neku romantičnu viziju siromaštva: jer da je tako, ne bi izdržao neprijatan miris zapuštenih kuća koje je često posećivao.
Kaže jednom prijatelju: »Ja sam siromašan, kao i svi siromašni.« Distancira se od dobara svoje porodice, kada posećuje siromašne pokazuje poštovanje, delikatnost, strpljenje u slušanju žalbi, što govori o ljubavi koju je posedovao.