Argentinski „papin ispovednik“ kardinal Luis Paskual Dri je u intervjuu za KNA, objavljenom u četvrtak, 9. novembra, rekao da nikada ne treba verovati da su biskupi i sveštenici iznad drugih zbog počasnih titula, ističući da je Isusova crkva bila Crkva službe. Intervju koji je vodio Tobias Kaufer prenosimo u celosti.
Papa Franja je pre nekoliko nedelja imenovao 96-godišnjeg kapucina iz svetišta Naše Gospe od Pompeja u Buenos Ajresu za kardinala. U intervjuu govori o svom odnosu sa papom i o glasinama da je krstio fudbalsku legendu Dijega Maradonu.
Kardinale Dri, kako ste doživeli vest da vas je papa imenovao za kardinala?
Bilo je kao kofa hladne vode. Bilo je šest ujutru i čitao sam vesti iz Vatikana. Kada sam saznao da postajem kardinal, zaplakao sam. Znate, ja sam sa sela, jednostavan sam čovek. Nikada nisam mislio da će papa postaviti ovu malu bubu, ovog kapucina, za kardinala đakona, nikada. Posle toga sam dobio toliko upita i više od 30, 40 pisama od kardinala, biskupa, pa čak i laika iz celog sveta u kojima mi čestitaju. Zahvaljujem svima, Božijem narodu, Papi. Ja sam jednostavno sveštenik i jedino što radim je da ispovedam. Ne radim ništa drugo. Nakon imenovanja, Papa i ja smo bili u kontaktu putem pisma. zahvalio sam mu se.
Kakav je vaš lični odnos sa Papom?
Uvek je dolazio kod mene za vreme ručka da razgovara sa mnom o svemu. Tako da smo se uvek dobro slagali. Tražio je ispovednika i seo pored mene. Razvio se prirodan odnos prijateljstva, poverenja i naklonosti. Kasnije sam imao priliku da odem u Rim 2018. U tih deset dana imao je trenutak kada je hteo da se ispovedi. On je jednostavan čovek, tako miran, tako uravnotežen. Tako je počelo moje prijateljstvo sa njim. Zaista ga tretiram kao brata, a ne kao Papu koji je daleko. Nimalo. I tako se i on ponaša prema meni.
Kako biste okarakterisali Papu?
Papa je vrlo jasan, vrlo direktan, pun poštovanja. On jasno kaže stvari i objašnjava gde želi da ide. On želi otvorenu Crkvu, Crkvu koja je prisutna, koja sebe prepoznaje kao sestru, Crkvu u kojoj ima mesta za svakoga, Crkvu koja je kao sinoda. Jasno mu je šta želi. On želi da se vrati Crkvi koja živi jevanđelje, Crkvi koja se obnavlja. Kaže da „stajaća voda izaziva truljenje“. On želi Crkvu koja je uvek u pokretu, koja je uvek u toku. Na pitanja sa kojima se ne slaže odgovara mirno, polako, sve sluša i odgovara biblijskim argumentima.
Postoje špekulacije o Papinoj poseti Argentini. Da li vam je rekao nešto o tome?
To bi bilo poželjno. Mislim da bi dobro prošao za Argentinu ako bi došao. Poprilično smo podeljeni u politici, kao i u Crkvi. Nije sve ružičasto. Pa, ako Papa jednog dana donese reč, nadu, mogao bi da kaže: „Oproštenje je kiseonik koji pročišćava vazduh zagađen mržnjom“, tako nešto. Ili takođe: „Opraštanje je osmeh Božiji.“ Ali uprkos našem poverenju, nije mi rekao da li dolazi u Argentinu ili ne.
Imate 96 godina i iskusili ste Argentinu u svim njenim aspektima tokom proteklih decenija. Koliko se država promenila?
Argentina se definitivno promenila. Zemlja je ekonomski propala, stvari se i dalje pogoršavaju u zdravstvu i obrazovanju. Potrebne su nam prave promene. Uvek čujem da je Argentina veoma bogata, ali svi koji pričaju o ekonomiji kažu da ne možemo da sastavimo kraj s krajem. Rekao bih da nam je potrebna skoro radikalna promena, ali ne sa radikalnom strankom.
Čini se da je zemlja podeljenija nego ikada ranije. Šta savetujete argentinskim političarima da prevaziđu ovu podelu?
Moj savet kao sveštenika i vernika je da nauče da razgovaraju jedni sa drugima. Neophodno je sesti i slušati jedni druge. Ali imam utisak da oni uvek žele da imaju poslednju reč, moć, bogatstvo, a to nije dobro. Uvrede među političarima ne vode ničemu, apsolutno ničemu. Poštovanje osobe, bez obzira da li se slažete sa njom ili ne, je ključno. Nije bitno da li je neko vernik ili nevernik. Svaka osoba ima svoje dostojanstvo. Svako treba da razmisli o onome što se govori.
A šta savetujete Crkvi da zadrži svoju poziciju u društvu?
U suštini, radi se o neprestanom sejanju jevanđelja. Treba da ponudimo dobro svedočanstvo naših sveštenika kao dobre primere poniznosti i služenja. Nikada ne treba da verujemo da smo iznad drugih zbog počasnih titula sveštenika, biskupa, bilo čega. Moramo da služimo ljudima kao braća i sestre da bismo došli do što većeg broja ljudi. Baš kao što je to učinio Isus. Biti prisutan u svim okruzima i mestima, kao što to čini novi nadbiskup Buenos Ajresa Horhe Ignasio Garsija Kuerva, to je, po mom mišljenju, put za Crkvu.
Isusova crkva je bila crkva služenja. Isus je oprao ljudima noge i rekao: „I vi treba da uradite isto. Stoga je pranje nogu simbol slušanja, razumevanja, saosećanja. Moramo biti solidarni u potrebi, uvek pažljivi i neravnodušni prema onima koji pate. U svetu, u Gazi, Ukrajini i Rusiji, Crkva mora biti tu i služiti.
U Argentini se priča da ste krstili fudbalsku legendu Dijega Armanda Maradonu? Je li tako?
Ne. Maradona je kršten u mojoj crkvi, ali to nisam bio ja.
Izvor: IKA