Državni sekretar Svete Stolice, kardinal Pjetro Parolin, prilikom posete svetilištu Marije Goreti u Netunu, nedaleko od Rima, iskoristio je sećanje na tog mučenika da uputi apel da se maloletnici spasu od tragedija rata i migracija, preko radio i televizijske stanice Canale 81 Lazio, objavile su u ponedeljak 10. jula Vatikanske novosti.
Kardinal Parolin posetio je svetište te svete devojčice čija se liturgijska uspomena slavi 6. jula. Upravo je to događaj te male mučenice, žrtve ubistva nakon pokušaja silovanja koju je Pio XII kanonizovao 1950. godine, podstakao je kardinala Parolina da još jednom apeluje da maloletnici budu pošteđeni svih oblika nasilja, kako je i sam rekao u intervjuu za radio i televizijsku stanicu Canale 81 Lazio.
Kardinal je pomenuo svu ukrajinsku decu koja su deportovana u Rusiju i za čiji povratak se Sveta Stolica aktivno zalaže, kao i onu koja gube živote na dramatičnim izletima brodom po Sredozemnom moru, za koje Sveta Stolica traži zajedničku intervencija međunarodne zajednice.
Svakako, priča o svetoj Mariji Goreti je snažan poziv da se deca oslobode svake vrste zlostavljanja, bilo kakvog nasilja, kako bi se obezbedio njihov normalan život i razvoj, rekao je kardinal. Ovaj praznik je zaista poziv da se učini više u tom smislu. Takođe, jer su današnja deca budućnost sutrašnjice, važno je da odrastaju u zdravom okruženju koje favorizuje njihovu ličnost u svakom smislu, istakao je on.
Ukrajinska deca u tragičnoj situaciji
Kardinal ne može da zaboravi ukrajinsku decu koja su više od šesnaest meseci žrtve ruske agresije. Oni su zaista u tragičnoj situaciji, istakao je on. Osvrćući se na pitanje deportacije oko 19.000 ukrajinskih maloletnika u Rusiju, državni sekretar je ponovio, kao što je to već činio u drugim prilikama, da je Sveta Stolica, što se toga tiče, veoma aktivna u obezbeđivanju povratka dece. svojim porodicama, roditeljima i zemlji iz koje dolaze. Upravo je to bio izričit zahtev za pomoć ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Papi, tokom audijencije u maju.
Ova tema je bila i centralna tokom nedavne misije u Moskvu, krajem juna, kardinala Matea Zupija, predsednika Biskupske konferencije Italije, koga je papa poslao u Ukrajinu i Rusiju da ublaži napetosti sukoba. Drugog dana boravka u ruskoj prestonici, kardinal se sastao i sa Marijom Lvovom-Belovom, komesarom za prava dece u Rusiji.
Misija kardinala Zupija, primetio je državni sekretar, bila je prilično fokusirana na tu tačku sa nekim pozitivnim znacima. Na ruskoj strani je postojala određena otvorenost, određena pažnja. Nadamo se da će biti moguće uspostaviti mehanizme koji će omogućiti da se taj put realizuje, primenjuje i nastavi, istakao je kardinal.
Migracije – potreba za angažovanjem međunarodne zajednice
Kardinal je izrazio istu zabrinutost za svu decu pogođenu fenomenom migracija. Oni su prve žrtve koje su najviše pogođene ovom ogromnom tragedijom, istakao je on. Posebno nas poziva da se setimo sve dece koja su stradala prelazeći Sredozemno more da traže mir tamo gde su sukobi i ratovi, kako bi pronašli razvoj i mogućnost za dostojanstven život tamo gde su, naprotiv, uslovi nerazvijenosti i velike bede.
I ovde je Papin državni sekretar istakao posvećenost međunarodne zajednice da se zajednički pozabavi ovim problemom. Zajedno, istakao je, to je ono što tražimo s obzirom na poslednja dešavanja koja smo videli u Evropskoj uniji, odnosno da to bude zajednički problem. Jer ako se suočimo sa njim kao sa zajedničkim problemom, imaćemo više mogućnosti da pronađemo valjana i efikasna rešenja, objavile su Vatikanske novosti u ponedeljak, 10. jula.
Izvor: IKA