Strah… Situacije oko nas često izazivaju strah. Može li čovek, i kako, nadvladati strah? Može li sam pobediti to osećanje i stanje? Postoje mnogi »savetodavci« i »saveti«, pa čak i čitavi kursevi za osvešćivanje, suočavanje sa strahovima i njihovo prevazilaženje. Neki od njih su delotvorni nekim osobama za njihovu vrstu straha, a neki drugi ‒ nekim drugim. Nekim ljudima ništa ne pomaže. Ostaju zatočeni u svojim strahovima. Može li čovek uopšte da živi bez straha?
Prorok Izaija poručuje: »Ne bojte se i nemajte straha. Jedino se Boga bojte, strah od Njega neka vas prožme« (Iz 8, 12‒13). Pomalo je zbunjujuća ova poruka: Boga se bojte! Zašto? Zašto ‒ ako je Bog ljubav i stvorio nas je iz ljubavi? Dugo me je zbunjivala ta kontradiktornost, a onda sam shvatila: Ne boj se čoveče, ali se ne uzoholi! Poruka: Jedino se Boga bojte, zapravo je poruka: Ne uzoholi se, jer si voljen, čoveče! To je tvoja snaga.
U Bibliji takođe nalazimo da kada »Izraelci opaze da su Egipćani za njima u potjeri, obuzme ih veliki strah. Tada im reče Mojsije: Ne bojte se! Stojte čvrsto pa ćete vidjeti što će vam Gospodin učiniti danas da vas spasi!« (Izl 14, 10.13). u Bibliji nalazimo mnogo poruka »Ne boj se!« i, naravno, ohrabrenja koja su utemeljena na veri. »Ne boj se, Jošua, i ne strahuj, jer kuda god pođeš, s tobom je Jahve, Bog tvoj« (Jš 1, 9). »Mir s tobom! Ne boj se!«, poručuje Gideonu.
Na početku Novog zaveta, takođe nalazimo ohrabrenje uplašenoj Mariji: »Ne boj se, Marijo!«, kao i iznenađenom Josipu, zatečenom u zbunjujućoj situaciji: »Ne boj se, Josipe, uzeti k sebi Mariju, ženu svoju. Što je u njoj začeto, doista je od Duha Svetoga« (Mt 1, 20).
I uprkos svim tim, ali i mnogim drugim porukama kojima se Bog imenom obraća osobi, pa i nama poručuje »Ne boj se«, mi se ipak bojimo ili se bar brinemo. Brinemo se šta će biti sutra, jer živimo u neizvesnosti. Bojimo se bolesti, nemaštine, prevare, elementarnih nepogoda, smrti… Često zaboravljamo na strah od Boga. Koliko god se trudili ili nadali, uvek ostavljamo odškrinuta vrata onom strahu koji uništava naš mir i našu dušu.
Neizvesnost, briga i strah stalni su pratioci na našem putu. Možemo li ih sami nadvladati? Setimo se Jova koji kaže: »…i što više mislim, jače me strah hvata«. I gde potražiti pomoć? Kome se obratiti? Je li moguće za života nemati problema, sumnji, strahova? Ili je možda dovoljno čuti psalmistu: »Gospodin mi je svjetlost i spasenje: koga da se bojim? Gospodin je štit života moga: pred kime da strepim? Kad me strah spopadne, u Boga se uzdam i neću se bojati: što mi može učiniti smrtnik?« (Ps 27, 1; 56, 4‒5).
Reči ohrabrenja treba čitati i ponavljati sebi i drugima. Zato su važne zajednice kojima pripadamo. Naša snaga je u zajedništvu. Strahovi neće nestati, ali ih se ne treba bojati jer imamo poruku: »Ne boj se, stado malo, jer je odlučio vaš Otac da vam dadne kraljevstvo« (Lk 12, 23). To je ujedno i poruka nade kojom rastemo u veri.
Marijana Ajzenkol