Papa Franja je u svom govoru u Rimskoj kuriji povodom čestitanja Božića govorio o pažnji koju treba posvetiti „pristojnim demonima“ koji mogu da zavedu one koji služe Crkvi ubeđujući ih da obraćenje više nije neophodno. Ponovo je govorio o Ukrajini, o ratovima u svetu i miru koji počinje od srca: „odložimo svako oružje“ pred Isusom koji dolazi.
Možemo da se izgubimo čak i kod kuće, gde izgleda da je sve u redu spolja, u vidu stvari i institucija, dok je „pakao“ u belim rukavicama, učtiv koliko demon može biti, koji radi na gubljenju srca posvećenog služenju jevanđelju. Srca uverena da su bezbedna od zla i zato im nije potrebno obraćanje, niti praktikovanje jedne od najkorisnijih vrlina, budnosti. Ovim rečima se papa Franja obratio kardinalima, biskupima i članovima Rimske kurije sa kojima se danas sastao u Apostolskoj palati povodom tradicionalnog čestitanja Božića.
Suprotstavljanje zlu je više od osude
Govor rimskog biskupa priprema za slušanje, podstičući da se vratimo na ono bitno, što znači umeti neprestano zahvaljivati Bogu za primljena dobra, i pominjući glavnu tačku, koja podjednako zahteva istrajnost, a to je obraćenje. Prema papinim rečima, ono se ne treba tumačiti samo kao generičko udaljavanje od zla, već to znači sprovođenje svega mogućeg dobra u delo. Sabor, koji je ove godine proslavio 60 godina od svog početka, kao i današnji sinodski hod Crkve, bili su i jesu prilike za obraćenje.
Premalo je osuditi zlo, pa i ono što se uvlači među nas. Ono što bi trebalo učiniti jeste da se pre njega donese odluka o preobraćenju. Jednostavna osuda može da nas navede da pomislimo da smo rešili problem, ali u stvari ono što je važno je da napravimo promene koje nam omogućavaju da više ne dozvolimo da budemo zarobljeni logikom zla, što je vrlo često logika sveta.
Ukočenost i “pristojni demoni”
Sveti Otac je istakao budnost koju je nazvao jednom od najkorisnijih vrlina koje treba primeniti. To se posebno odnosi na ljude koji žive u službi Bogu. Za njih je, primetio je, najveći rizik ‘fiksizam’, odnosno skriveno verovanje da nema potrebe za daljim razumevanjem jevanđelja. Pogrešno je želeti da se objasni Isusova poruka samo u jednom obliku koji je uvek validan, umesto da se nastavi da se prevodi na današnje jezike i na aktuelne načine, poput svetog Pavla. To je krutost koja – prema Papi – ima u sebi nesposobnost da prepozna da se zlo razvija i da kada se jednom odbace iskušenja mogu ponovo da se pojave gora nego ranije, ali sa više elegancije.
To su „pristojni demoni“; uđu ljubazno, pa ja i ne primećujem. Samo svakodnevni ispit savesti može nas učiniti svesnim toga.
“Rastužiti utešene”
Zbog toga se i kod kuće možemo izgubiti, na šta nas podseća parabola o izgubljenom sinu. Drugim rečima – upozorio je papa Franja – unutar zidina institucije, u službi Svete Stolice, u samom srcu crkvenog tela, pogrešno misleći da smo na sigurnom, da smo bolji, da nam više nije potrebno obraćenje. Ujedno je objasnio i razloge za neke svoje, ponekad i grube reči.
U većoj smo opasnosti od svih ostalih, jer nam preti „pristojni demon“, koji ne dolazi s galamom već nosi cveće. Ako ponekad kažem nešto što možda zvuči strogo i snažno, to nije zato što ne verujem u vrednost blagosti i nežnosti, već zato što je dobro sačuvati nežnost za umorne i potlačene, i naći hrabrost da „pogodimo utešene“, kako je sluga Božiji don Tonino Belo, voleo da kaže, jer je njihova uteha ponekad samo obmana demona, a ne dar Duha.
Milosrđe, a ne ljutnja
Sveti otac je tada svoje misli posvetio toliko željenom miru. Pomenuo je Ukrajinu, kao i brojne druge zemlje u kojima se to sistematski narušava i u kojima jedino možemo da prepoznamo raspetog Isusa – rekao je on, podsećajući na reči teologa Bonhefera, koji je preminuo u koncentracionom logoru. Posebno je naglasio da mir uvek počinje u srcu svakog čoveka; to je jedino mesto za početak ako zaista želimo da ratna buka prestane. Ne samo raketni rat, već i verbalno nasilje, psihičko nasilje, zloupotreba moći, skriveno nasilje ogovaranja. Svaki rat, da bi se završio, potreban je oprost, inače pravda postaje osveta, a ljubav se prepoznaje samo kao oblik slabosti.
Položimo sve vrste oružja pred Knezom mira koji dolazi na svet. Neka niko ne iskoristi svoj položaj i svoju ulogu da bi vređao drugog. Milosrdno je prihvatiti da i drugi mogu imati svoje granice (…) opraštanje je uvek davanje druge šanse, odnosno shvatanje da se postaje svet pokušajem i greškom.
Izvor: Vatican news