U susretu sa članovima Družbe svetog Josifa, Papa je istakao neke karakteristike posvećenog života, prema rečima njihovog osnivača, svetog Leonarda Murijalda: ljubav znači videti i govoriti o lepoti svakoga, opraštati od srca, koji ima mirno lice, ljubaznost, nežnost.
Pustimo Boga da nas voli da bismo bili verodostojni svedoci njegove ljubavi; pustimo da njegova ljubav sve više vodi naša osećanja, misli i postupke.
Ohrabrenje da se otvore Božjoj ljubavi, koju je sveti Leonardo Murijaldo upućivao svojoj braći iz kongregacije koju je osnovao – Pobožnog društva svetog Josifa – važi i danas – istakao je papa Franja, primajući u audijenciju verske porodice koje idu stopama tog svetitelja iz Torina.
Na dan kada „Murijaldovi jozefijanci“ proslavljaju 150. godišnjicu svog osnivanja, Sveti otac je podsetio da sveti Leonardo nije bio ravnodušan prema moralnom, kulturnom i ekonomskom siromaštvu svog vremena, i to u Torinu, koji je bio centar masonerije u svoje vreme posvetio obrazovanju mladih, a pre svega radnika, podstičući stvarnost koja je preko 150 godina obogaćena ljudima, delima, različitim kulturnim iskustvima, a pre svega – primetio je papa Franjo – sa velikom ljubavlju.
Da hodam vođen Duhom Svetim
Papa se u svom govoru osvrnuo na ono što im je pisao prošle godine, povodom otvaranja njihove proslave jubileja, odnosno na želju da nastave da rastu u umetnosti razumevanja potreba vremena, i suoče se sa kreativnošću Duha Svetoga, što zahteva razboritost i vernost. Osim toga, podsticao ih je da posebno vode računa o mladima i podsticao ih da nikada ne prestanu da sanjaju, po uzoru na svetog Josifa i svetog Leonarda.
Rimski biskup je dodao tri aspekta o kojima treba razmišljati: prvenstvo ljubavi Božije, pažnju na svet koji se menja i očinsku nežnost ljubavi. Posebno je naglasio kako to da dozvolimo da budemo voljeni znači ono smirenje posvećenog života koje raste u tišini, molitvi, ljubavi i služenju; treba da pustimo da nas vodi ljubav, a ne pravila. Istovremeno je ispričao anegdotu o generalu Družbe Isusove, ocu Ledohovskom, koji je želeo da svu jezuitsku duhovnost stavi u jednu knjigu, kako bi „sve regulisao“, i o benediktinskom opatu koji je, čitajući prvu kopiju, izjavio je da je ovaj dokument ubio Družbu Isusovu.
Kada sve hoće da bude podvrgnuto propisima, vi stavljate Duha Svetoga u kavez. A mnogo je – redovnika, posvećenih lica, sveštenika i biksupa – koji su zatvorili Duha Svetoga u kavez. Molim vas, ostavite slobodu, ostavi kreativnost. Uvek treba da hodate pod vođstvom Duha.
Da sledimo primer svetog Leonarda Murijalda
Govoreći o svetom Leonardu Murijaldu, Papa je istakao njegovu osetljivost za potrebe muškaraca i žena tog vremena, njegovu sposobnost da vidi nevolje oko sebe, činjenicu da je bio glasnogovornik proročke reči Crkve u svetu kojim je vladao ekonomskim interesima i moći, dajući glas onima koji su bili najmarginalizovaniji, i kako je razumeo vrednost laika u životu i apostolatu. Ukratko, hrabar i otvoren čovek, na čije je nasledovanje papa Franja podsticao, i to zajedno, laici, redovnici i redovnice, na zajedničkim putevima molitve, rasuđivanja i rada, kako bismo bili tvorci pravde i zajednice.
„Bez vere nisi drag Bogu, bez nežnosti nisi drag bližnjem“, govorio je sveti Leonardo Murijaldo. Za papu Franju, to je jednostavan i moćan program života i apostolata.