U svom podnevnom govoru četvrte i poslednje nedelje Adventa, papa Franja se osvrnuo na lik Josifa koji je znao kako da se odrekne svoje uverljive sigurnosti, otvarajući se budućnosti da bude otkrivena: „On veruje, prihvata, dostupan je, ne traži druge garancije”
Papa Franja je u svom podnevnom obraćanju posvetio svoje razmišljanje liku svetog Josifa, čoveka čiji su se snovi iznenada srušili nakon „uznemirujućeg otkrića” da Marija očekuje dete koje nije njegovo.
Šta je Josif osećao? Zbunjenost, bol, gubitak, možda nelagoda i razočarenje… Svet mu se ruši!
Josifova odluka
Da osudi Mariju zbog navodne nevere ili tajno raskine veridbu, a da je ne izloži skandalu?
Josif bira ovo drugo: put milosrđa. Kada je iznenada, usred te krize, upravo dok je sve ovo razmišljao i sudio, Bog je zapalio novo svetlo u njegovom srcu: u snu mu je objavio da Marijino majčinstvo nije rezultat prevare, već delo Duha Svetoga, a dete koje će se roditi je Spasitelj. Marija će biti majka Mesije, a on će biti njegov čuvar. Kada se probudio, Josif je shvatio da mu se najveći san svakog pobožnog Izraelca – da bude očuh Mesiji – ostvaruje na potpuno neočekivan način.
Verujte, prihvatite
Pred opravdanim očekivanjima svog budućeg supruga, pred planovima iz snova, Josif – primetio je Papa – otvara se novim horizontima.
Josif će morati da se odrekne svoje utešne izvesnosti, svojih savršenih planova, svojih legitimnih očekivanja i otvori se budućnosti koju treba otkriti. Pred Bogom, koji poremeti planove i traži da mu se veruje, Josif odgovara sa „da”. Njegova hrabrost je herojska i ostvaruje se u tišini: veruje, prihvata, stavlja se na raspolaganje, ne traži druge garancije.
Ne prepuštati se negativnim osećanjima, prihvatiti životna iznenađenja
Božić može biti vreme – primetio je Papa – u kome je želja da se snovi ostvare nekako još jača.
Možda ćemo oplakivati neke slomljene snove i videti da se najbolja očekivanja često moraju suočiti sa neočekivanim, uznemirujućim situacijama. Kada se to dogodi, Josif nam pokazuje put kojim treba da idemo: ne smemo da podlegnemo negativnim osećanjima, kao što su bes i zatvorenost, to je pogrešan put! Naprotiv, potrebno je prihvatiti životna iznenađenja, uključujući i krize.
Biti zasnovani na meri milosti
Neka nam Bogorodica pomogne da živimo u otvorenosti za Božja iznenađenja! – rekao je Papa. Jer Bog nas prevazilazi i ume da „izmisli“ horizonte koji su beskrajno širi i lepši od naših.
Kada smo u krizi, ne treba da odlučujemo ishitreno i instinktivno, već treba da se stavimo na rešetku, kao što je Josif uradio, treba dobro razmisliti o svemu i delovati po osnovnom kriterijumu: Božjoj milosti. Kada u krizi ne podlegnemo zatvorenosti, gnevu i strahu, već držimo vrata otvorena Bogu, On može da deluje. On je veoma iskusan i vešt u pretvaranju kriza u snove: da, Bog otvara krize novim perspektivama, možda ne onako kako mi očekujemo, ali kako On zna.