Od Drugog vatikanskog sabora do aktuelnog sinodalnog procesa, od rata u Ukrajini do zaboravljenih sukoba u svetu. Papa Franja se dotiče niza tema u opširnijem intervjuu koji je objavio belgijski katolički nedeljnik Tertio and Dimanche, čije glavne tačke 1. marta prenose Vatikanske vesti.
Katolički list „Tertio“ je već u novembru 2016. imao priliku da obavi opširan intervju sa papom Franjom. Povod za taj intervju bila je stota godišnjica Prvog svetskog rata i teroristički napadi u Parizu u novembru 2015. i u Briselu u martu 2016. godine. Šest godina kasnije, Papa i Belgijanci su obavili još jedan intervju, ovoga puta povodom 10. godišnjice njegovog pontifikata 13. marta 2023. godine.
Novi razgovor je snimljen 19. decembra 2022. U utorak, 28. februara, „Tertio” i „Dimanche” objavili su ceo tekst, a Vatikanske novosti su objavile njegove glavne naglaske 1. marta.
Drugi vatikanski sabor
Ključ za razumevanje njegovog pontifikata je Drugi vatikanski sabor, rekao je papa Franja u intervjuu. “Sabor je bio jedna od onih stvari koje Bog ostvaruje u istoriji preko svetih ljudi“, istakao je Papa. „Crkva je majka koja uvek ide napred. Sabor je otvorio vrata većoj zrelosti koja je više u skladu sa znacima vremena“.
Papa je govorio i o temi sinodalnosti, koju je izneo Sabor, odnosno saborni papa Pavle VI. Njemu je bilo važno da i zapadne Crkve zadrže svoju sinodalnu dimenziju. Stoga je Pavle VI. „objavio osnivanje Sekretarijata Biskupske sinode kako bi još jednom promovisao sinodalnost u Crkvi“, objasnio je Franjo.
„Poslednjih šezdeset godina se sve više razvija. Postepeno su neke stvari postale jasne. Na primer, da li samo biskupi imaju pravo glasa. Ponekad nije bilo jasno da li žene mogu da glasaju… Na poslednjoj Sinodi o Amazonu, u oktobru 2019., došlo je do sazrevanja u tom smislu i sada samo treba da idemo napred. To radimo kroz aktuelni sinodalni proces, a dve Sinodeo sinodalnostii će nam pomoći da razjasnimo značenje i način donošenja odluka u Crkvi“.
Rat je ludilo
Papa se osvrnuo i na rat u Ukrajini: „Vatikan je ovaj sukob primio k srcu od prvog dana. … Rat je užasan, zaista užasan. Ti ljudi pate, pate od agresije”. Franjo potom dodaje: „Sećam se šta su mi roditelji govorili: Rat je ludost. Osećamo se veoma uključeni u ovaj rat jer se dešava blizu nas. Ali godinama u svetu postoje ratovi na koje mi ni ne obraćamo pažnju“.
„Crkva koja ne slavi Euharistiju nije Crkva“
O ulozi Crkve u društvu, Papa objašnjava: „Crkva koja ne slavi Euharistiju nije Crkva“. Ali ni ona nije ta koja se krije u sakristiji“, i naglašava: „Euharistijsko slavlje ima posledice. Tu je lomljenje hleba. To podrazumeva društvenu obavezu, obavezu brige o drugima. Molitva i predanost idu ruku pod ruku. Štovanje Boga i služenje našoj braći i sestrama idu ruku pod ruku, tako da vidimo Isusa Hrista u svakom bratu i sestri.“ Društveno delovanje Crkve proizlazi iz njenog bića u kome prepoznajete Isusa, “ to je toliko snažno da je to ustvari merilo po kojem će nam, kako Isus kaže, nama biti suđeno. Prema Mateju 25, čućemo sledeću meru našeg milosrđai tokom Strašnog suda: „Evo, ogladneo sam i dali ste mi da jedem , ožedneo sam i napojiste me. Bio sam u zatvoru i došli ste da me posetite. Bio sam bolestan i brinuli ste se o meni…’. Sve su to socijalne akcije, ali se ne sprovode iz društvene obaveze ili dužnosti, već zato što je Isus prisutan u njima“, rekao je Papa.
Papa sanja o drugačijoj ekonomiji
„Ova ekonomija ubija“ je poznata rečenica sa početka Franjinog pontifikata 2013. godine. Sada, u ovom razgovoru, još jednom objašnjava na koji ekonomski model misli. „Moramo da imamo hrabrost da sanjamo o ekonomiji koja nije čisto liberalna… Moramo da budemo oprezni sa ekonomijom: ako se ona previše fokusira na finansije, na puke brojke bez stvarnih entiteta iza sebe, onda je ekonomija slomljena i može da dovede do ozbiljne izdaje. Ekonomija mora biti socijalna. Jovan Pavle II. terminu tržišna ekonomija dodao je reč socijalna, socijalna tržišna ekonomija. Uvek se mora imati na umu socijalni aspekt. U ovom trenutku ekonomska kriza je nesumnjivo ozbiljna, kriza je strašna. Većina ljudi na svetu – većina – nemaju dovoljno da jedu, nemaju dovoljno za život. Bogatstvo je u rukama nekolicine ljudi koji vode velike korporacije koje su ponekad sklone eksploataciji. Ekonomija uvek mora da bude socijalna i da služiti društvu“, zaključio je papa Franja.
Izvor: IKA