Papa Franja dao je intervju argentinskoj novinskoj agenciji Telam i govorio o aktuelnoj Sinodi o sinodlnosti u Vatikanu, svetskim ratovima i globalnim krizama, kao i o svojoj želji da poseti Argentinu i Papuu Novu Gvineju.
„Eksploatacija je jedan od uzroka ratova. Drugi izvor je geopolitičke prirode i povezan je sa teritorijalnom dominacijom”.
Papa Franja je to izjavio u intervjuu argentinskoj novinskoj agenciji Telam, u kojem je govorio i o drugim temama poput „lažnih mesija“, veštačke inteligencije, Sinodi o sinodalnosti koja je u toku u Vatikanu, kao i o apostolskim putovanjima na kojima bi želeo da ide.
Kriza čovečanstva
Prvobitno je govorio o mnogim krizama sa kojima se svet danas suočava.
Sviđa mi se reč „kriza“ jer ima unutrašnje kretanje, rekao je Papa. Iz krize se izlazi odozgo, a ne mahinacijama. Iz toga izlaziš odozgo, a ne izlaziš sam.
On je istakao važnost učenja mladih kako da se nose sa krizama, rekavši da to donosi zrelost i uči nas da prepoznamo „lažne mesije“.
Bernarda Ljorente, novinarka Telama koja je vodila intervju, upitala je papu: Šta čovečanstvu nedostaje, a čega ima previše?
Papa Franja je odgovorio ističući potrebu da se promovišu “prave vrednosti”.
U našem svetu nedostaju protagonisti čovečanstva koji pokazuju svoju ljudsku ulogu, rekao je Sveti Otac. Ponekad primetim da nedostaje sposobnost upravljanja krizama i predstavljanja sopstvene kulture. Ne plašimo se da pustimo da prave vrednosti zemlje isplivaju na površinu. Krize su kao glasovi koji nam pokazuju gde treba da preduzmemo akciju.
Dostojanstvo rada
Na temu rada, papa Franja je istakao da je iskorišćavanje ljudi težak greh.
Rad nam daje dostojanstvo. Ipak, najveća izdaja tog puta do dostojanstva je eksploatacija, rekao je rimski biskup. Iskorišćavanje ljudi radi lične koristi je jedan od najtežih grehova.
Papa je primetio da ga neki nazivaju komunistom kada komentarišu njegove društvene enciklike.
To nije istina. Papa uzima Jevanđelje i govori ono što Jevanđelje kaže, istakao je on. Već u Starom zavetu jevrejski zakon je zahtevao brigu o udovicama, siročićima i strancima. Ako društvo ispunjava ove tri stvari, ono napreduje i ide napred, naglasio je Papa.
Ističem da nisam komunista, kako neki kažu. Papa sledi Jevanđelje, napomenuo je papa Franja.
Tehnološko ugnjetavanje
Upitan o tehnološkom napretku i njegovim implikacijama, papa je istakao primat ljudske ličnosti u odnosu na naučni napredak.
Kriterijum kulturnog napretka, uključujući i veštačku inteligenciju, je sposobnost muškaraca i žena da upravljaju i asimiluju je, rekao je Sveti Otac.
Drugim rečima, muškarci i žene su gospodari stvaranja i od toga ne smemo odustati. Lična kontrola svega. Ozbiljna naučna promena je napredak. Moramo biti otvoreni za to, istakao je on.
Rat i bezbednost
Vraćajući se na temu rata, papa je pozvao nacije da nastave dijalog u nadi mira. Smatram da dijalog ne može biti samo nacionalistički, rekao je on. On je univerzalan, posebno danas sa svim dostupnim komunikacijskim opcijama. Zato govorim o univerzalnom dijalogu, univerzalnoj harmoniji i univerzalnom susretu. Naravno, neprijatelj ovoga je rat.
Papa Franja je rekao da veruje da su “eksploatacija” i “teritorijalna dominacija” izvori ratova “podstaknutih diktaturama”.
U cilju izgradnje mira i opšteg dobra, Sveti Otac je pozvao na nacionalnu samosvest. Ne možete da vodite dijalog sa drugima ako niste svesni gde se nalazite. Kada se dva svesna identiteta sretnu, oni mogu da vode dijalog i preduzmu korake ka dogovoru, napretku i zajedničkom hodanju.
Crkva koja se kreće u harmoniji
U vezi sa Sinodom o sinodalnosti koja je u toku u Vatikanu, papa Franja je priznao da Crkva treba da se prilagodi vremenu svakog doba.
Od početka Drugog vatikanskog koncila Ivan XXIII. imao je vrlo jasnu percepciju: Crkva treba da se menja. Pavle VI. Se složio i nastavio, kao i pape koje su ih nasledile, rekao je papa Franja. To nije samo promena mode, već promena koja promoviše dostojanstvo pojedinca. I u tome leži teološki napredak, u moralnoj teologiji i svim crkvenim naukama, pa i tumačenju Svetog pisma, koje je napredovalo u skladu sa osećanjima Crkve. Uvek u harmoniji, naglasio je Papa.
Važnost nade
Sveti Otac je zaključio susret govoreći o svom odnosu sa Bogom. Gospodin je dobar prijatelj, rekao je Papa. On se dobro ophodi prema meni. Takođe je istakao značaj osmeha i vrlinu nade koju čovek treba da poseduje u sebi.
Ne možemo živeti bez nade. Ako bismo svakog dana prekidali male nade, izgubili bismo svoj identitet, rekao je on.
Što se tiče njegovih apostolskih putovanja, papa Franja je rekao da bi voleo da ode u svoju rodnu Argentinu. Govoreći o najudaljenijim mestima, ostala mi je još Papua Nova Gvineja, priznao je papa Franja.
Izvor: Vatican News