Foto:shutterstock
Obraćajući se stručnjacima iz sveta tehnologije, zvaničnicima Kurije, teolozima i moralistima koji se svake godine sastaju na inicijativi Minerva Dialogues, koju organizuje Dikasterij za kulturu i obrazovanje, papa je preporučio da tehnički napredak bude rezultat etičkih i odgovornih odluka. Vrednost čoveka ne može da zavisi od niza podataka, često prikupljenih prikrivanjem istine, rekao je, jer mogu biti kontaminirani društvenim predrasudama i unapred stvorenim shvatanjima.
Uveren sam da je dijalog vernika i nevernika o fundamentalnim pitanjima etike, nauke i umetnosti kao I o traganju za smislom života put ka izgradnji mira i potpunog razvoja čoveka.
Papa Franjo je to naglasio u svom govoru učesnicima inicijative Minerva Dialogues, koju organizuje Dikasterij za kulturu i obrazovanje, a gde se svake godine okupljaju naučnici, inženjeri, poslovni menadžeri, pravnici, filozofi i predstavnici Crkve radi promovisanja veće svesti i razmatranja društvenih i kulturnih uticaja digitalnih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, i omogućavanja ozbiljne i inkluzivne diskusije, takođe otvorene za verske vrednosti, o odgovornom korišćenju tehnologija.
Tehnologija treba da bude usmerena na čoveka i usmerena na dobro
Napominjući da je tehnologija od velike pomoći čovečanstvu, Papa je istakao, kako se navodi u enciklici Laudato si’, da u dobrobiti nauke i tehnologije dolazi i dokaz kreativnosti ljudskog bića, kao i plemenitosti njegovog poziva da odgovorno učestvujemo u Božijem stvaralačkom delovanju. U ovoj perspektivi – dodao je on – razvoj veštačke inteligencije i mašinskog učenja može dati koristan doprinos budućnosti čovečanstva – što ne treba odbaciti – pod uslovom da se postupa etički i odgovorno.
Sveti Otac je zahvalio onima koji se zalažu da tehnologija bude usredsređena na čoveka i usmerena na dobro, kao i da postoji saglasnost o razvojnim procesima koji su osmišljeni u skladu sa vrednostima uključenosti, transparentnosti, bezbednosti, jednakosti, poverljivosti i pouzdanosti.
Potreban je inkluzivni dijalog koji ima za cilj promovisanje ljudskog dostojanstva
Međutim, potrebno je uzeti u obzir veliki pluralitet političkih sistema, kultura, tradicija, filozofskih i etičkih shvatanja i verskih uverenja – primetio je papa Franja i naglasio:
Samo inkluzivni dijalog, u kome ljudi zajedno traže istinu, može dovesti do istinskog dogovora; ovo se može desiti ako delimo uverenje da „u samoj realnosti ljudskih bića i društva postoji niz osnovnih struktura koje podržavaju njihov razvoj i opstanak“. Osnovna vrednost koju treba da prepoznamo i promovišemo je dostojanstvo ljudske ličnosti.
Digitalne tehnologije i nejednakosti
Papa je stoga ohrabrio da se urođeno dostojanstvo svakog muškarca i svake žene učini ključnim kriterijumom u vrednovanju novih tehnologija, koje su validne sa etičke tačke gledišta ako pomažu da se to dostojanstvo manifestuje i ojača njegovo izražavanje na svim nivoima ljudskog života.
Zabrinut sam što do sada prikupljeni podaci pokazuju da su digitalne tehnologije doprinele povećanju nejednakosti u svetu. Ne samo razlike u materijalnom bogatstvu koje su takođe važne, već i one u pristupu političkom i društvenom uticaju.
Društvene i ekonomske odluke ne smeju isključiti milosrđe
Ipak, vredi se zapitati – smatra papa – da li, između ostalog, postoji opasnost da povećanje nejednakosti ugrozi naš osećaj ljudske i društvene solidarnosti, jer je cilj da rast naučnih i tehnoloških inovacija bude praćen većom jednakošću i socijalnom uključenošću. Lažni koncept meritokratije može potkopati koncept ljudskog dostojanstva – upozorio je Papa – jer postoji rizik da se ekonomske prednosti nekolicine shvate kao zarađene ili zaslužene, dok se siromaštvo mnogih, u određenom smislu, posmatra kao njihova krivica, pa stoga „ako je siromaštvo krivica siromašnih, bogati su oslobođeni da nešto rade“.
Koncept ljudskog dostojanstva zahteva od nas da prepoznamo i poštujemo činjenicu da se fundamentalna vrednost osobe ne može meriti skupom podataka. U procesima donošenja društvenih i ekonomskih odluka treba biti oprezan u poveravanju prosuđivanja algoritmima koji obrađuju prikupljene podatke, često prikrivajući istinu, o pojedincima i njihovim karakteristikama i njihovom ponašanju u prošlosti.
Može se desiti da su podaci kontaminirani društvenim predrasudama i idejama – primetio je Papa i ohrabrio da se ne koristi prošlo ponašanje pojedinca za uskraćivanje prilike za promenu, rast i doprinos društvu.
Ne možemo dozvoliti da algoritmi ograničavaju ili uslovljavaju poštovanje ljudskog dostojanstva, niti da isključuju saosećanje, milosrđe, praštanje i, pre svega, otvorenost za nadu u promenu čoveka.
Inkluzivni dijalog nas podstiče da vidimo bogatstvo u različitostima
Papa Franja je uveren da samo istinski inkluzivni oblici dijaloga mogu omogućiti mudro razlučivanje o tome kako veštačku inteligenciju i digitalne tehnologije treba staviti u službu ljudske porodice. Stoga je podsetio na biblijsku priču o Vavilonskoj kuli, koja se često koristi da upozori na preterane ambicije nauke i tehnologije, koje mogu dovesti do teške društvene nepravde.
Te različite jezike, posle Božije intervencije – primetio je Papa – treba shvatiti kao novu mogućnost jer podstiču da se različitosti i razlike smatraju bogatstvom, jer uniformnost ne dozvoljava rast. Različitost, naprotiv, zahteva da zajedno učimo jedni od drugih i da ponizno ponovo otkrijemo pravi smisao i obim našeg ljudskog dostojanstva, jer različitost podstiče kreativnost – naglasio je papa Franja.
Izvor: Vatican News