Poruka pape Franje za 56. Svetski dan mira, koji se obeležava 1. januara 2023. godine, objavljena je u petak, 16. decembra. „Iako je pronađena vakcina za COVID-19, još uvek nisu pronađena prava rešenja za rat. Sigurno je da je virus rata teže pobediti od virusa koji utiču na ljudsko telo, jer ne dolazi spolja, već iznutra, iz srca čoveka, ogrezlog grehom”.
„Niko ne može da se spase. Počevši iz početka nakon COVID-19 kako bismo zajedno ucrtali puteve mira“, tema je papine poruke za Svetski dan mira 2023., koja se fokusira na dve teme: pandemiju bolesti COVID-19 i rusku agresiju na Ukrajina.
COVID-19 nas je bacio u mračnu noć, izbacio nas iz kolotečine naše svakodnevice, poremetio naše planove i navike i narušio naizgled mir čak i u najprivilegovanijim društvima. To je izazvalo pometnju i patnju i izazvalo smrt velikog broja naše braće i sestara, piše, između ostalih, Papa u svom osvrtu na pandemiju.
Posle tri godine, vreme je da ponovo procenimo, učimo, rastemo i dozvolimo da se dogodi duboka promena u nama kao pojedincima i u zajednici. Mnogo puta sam ponovio da iz krize nikada ne izlaziš isti: iz nje izlaziš ili bolji ili gori. Nakon što smo direktno iskusili krhkost koja karakteriše ljudsku stvarnost i naše lično postojanje, možemo reći da je najveća lekcija kojoj nas je COVID-19 naučio bila svest da smo svi potrebni jedni drugima, da je naše najveće, ali i najkrhkije blago ljudsko bratstvo, na osnovu naše zajedničke sinovske pobožnosti, i da se niko ne može sam spasiti. Zbog toga je veoma neophodno zajedno tražiti i promovisati univerzalne vrednosti koje mogu poslužiti kao putokaz na putu koji vodi ovom ljudskom bratstvu.
Takođe smo saznali, piše Papa u poruci za 56. Svetski dan mira, da je poverenje koje smo dali u napredak, tehnologiju i efekte globalizacije bilo ne samo preterano, već se pretvorilo u individualističku i idolopokloničku opijenost, ugrožavajući garancije pravde, harmoniju i mir za kojim toliko žudimo. U našem brzom svetu, široko rasprostranjeni problemi neravnoteže, nepravde, siromaštva i marginalizacije vrlo često podstiču nemire i sukobe, izazivajući nasilje, pa čak i ratove.
Taman kada smo se usudili da se nadamo da je najgora noć pandemije COVID-19 iza nas, nova i strašna nesreća zadesila je čovečanstvo. Svedoci smo pojave još jedne pošasti: još jednog rata, koji se delimično može uporediti sa bolešću COVID-19, ali koji je rezultat pogrešnih ljudskih odluka. Rat u Ukrajini odnosi nevine žrtve i širi neizvesnost, ne samo među onima koji su njime direktno pogođeni, već, na širi i neselektivni način, među onima koji trpe njegove kolateralne posledice hiljadama kilometara dalje.
Ovo sigurno ističe Sveti Otac u Poruci, svakako nije post-COVID era kojoj smo se nadali ili očekivali. Ovaj rat, kao i svi drugi sukobi širom sveta, je poraz za čitavo čovečanstvo, ne samo za strane direktno uključene u njega. Iako je pronađena vakcina za COVID-19, još uvek nisu pronađena prava rešenja za rat. Sigurno je da je virus rata teže pobediti nego viruse koji utiču na ljudsko telo, jer ne dolazi spolja, već iznutra, iz srca čoveka ogrezlog grehom.
Šta se onda od nas traži?, pita Papa u Poruci i odgovara: Pre svega, potrebno je da dozvolimo da naša srca budu promenjena izvanrednom situacijom kroz koju smo prošli, odnosno da dozvolimo Bogu da kroz ovaj istorijski trenutak transformišemo naše uobičajene kriterijume za tumačenje sveta i stvarnosti. Ne možemo više da razmišljamo samo o tome kako da sačuvamo svoje lične ili nacionalne interese, već to moramo posmatrati kroz prizmu opšteg dobra, sa istančanim osećajem zajedničkog života, odnosno kao „mi“ otvoreni za univerzalno bratstvo. Ne možemo samo da pokušamo da se zaštitimo, ali došlo je vreme da se svi zalažemo za ozdravljenje našeg društva i naše planete, stvarajući temelje za pravedniji i mirniji svet, ozbiljno posvećeni traženju dobro koje će zaista biti univerzalno.
Da bismo to uradili i živeli bolje nakon vanredne situacije COVID-19, ne možemo zanemariti fundamentalnu činjenicu: mnoge moralne, društvene, političke i ekonomske krize koje doživljavamo su međusobno povezane, a ono što vidimo kao individualne probleme u jednom je ili uzrok ili efekat na druge. Stoga smo pozvani da odgovorno i saosećajno odgovorimo na izazove našeg sveta, piše Papa u svojoj poruci za Svetski dan mira, koji će se obeležiti 1. januara 2023. godine.
Papinu poruku su u Vatikanu predstavili prefekt Dikasterija za unapređenje integralnog ljudskog razvoja, kardinal Mihael Černi, sekretar Dikasterija s. Alesandra Smerili, FMA, glavni ekonomista FAO, dr. Maksimo Torero (putem video poruke) i kantautor, pisac, reditelj i glumac Simone Kristiki.