Poruka Dikasterija za ustanove posvećenog života i društva apostolskog života povodom 27. dana preosvećenog života, koji se slavi na Svećnicu u četvrtak, 2. februara, objavljujemo u celini.
DIKASTERIJ ZA USTANOVE POSVETLJENOG ŽIVOTA
I DRUŽBE APOSTOLSKOG ŽIVOTA
Vatikan, 25. januar 2023.
Dragi posvećeni muškarci i drage posvećene žene!
U ovom trenutku, kada sve u Crkvi odiše sinodskim duhom, imamo radost da proslavimo 27. Dan posvećenog života euharistijskim slavljem u bazilici svete Marije Velike. U odsustvu Svetog Oca, zbog njegovog apostolskog putovanja u Demokratsku Republiku Kongo i Republiku Južni Sudan, proslavom će predsedavati Njegova Uzoritost kardinal João Braz de Aviz. Na današnji dan sa zahvalnošću se sećamo neizmerne milosti našeg poziva da budemo „živo sećanje na Isusov način postojanja i delovanja“ (Vita consecrata, 22) i svesni da nam je dovoljna njegova milost (usp. 2 Kor 12,9), molimo se za nju ponizno i sa pouzdanjem, da bismo živeli dar vernosti i radost istrajnosti.
Ovaj dan nas spaja sa svim zajednicama posvećenog života širom sveta, putnicima na istoj zemlji koja nas održava i u kojoj živimo ovu istoriju koja nam postavlja izazove na koje smo pozvani da odgovorimo. Bog nas i dalje poziva da svoj život posvetimo na različite načine koji se međusobno dopunjuju i obogaćuju i koji su, pre svega, dar za Crkvu. Ustanove posvećenog života (redovničke, monaške, kontemplativne, svetovne, „nove ustanove“), Ordo virginum, pustinjaci i družbe apostolskog života izražavaju celokupni posvećeni život koji jevanđelje prevodi u poseban oblik života, koji zna da čita znakove vere očima vere i koja nastoji da sa dinamičnom vernošću odgovori (usp. VC, 37) na potrebe Crkve u svetu.
Sinodski hod je bio ideja vodilja naših prethodnih poruka, u kojima smo isticali zajedništvo i učešće. U ovoj poruci ćemo se dotaknuti misije: „raširiti šator“ stav je koji je u središtu misionarske delatnosti, kako nas podseća naslov Radnog dokumenta za kontinentalnu fazu Sinode. Misija nas vodi ka punoći našeg hrišćanskog poziva, daje nam mogućnost da se vratimo Božijem stilu, a to je „blizina, saosećanje i nežnost“, koji se izražava rečima, u prisustvu, u vezama prijateljstva. Ne možemo se odvojiti od života; veoma je potrebno da se neko brine „za krhkost i siromaštvo našeg vremena, lečeći rane i isceljujući slomljena srca melemom Božjim“ (papa Franja, Početak sinodskog putovanja, 9. oktobar 2021).
„Misija je kiseonik hrišćanskog života: ona ga jača i pročišćava“ (papa Franja, Opšta audijencija, 11. januara 2023.). Da bismo ovu misiju na Božiji način živeli kao posvećeni život, potreban nam je dah Duha, da snabdeva kiseonikom naše posvećenje, da raširi naš šator, da ne dozvoli slabljenje ili nestanak želje da izađemo i dođemo do drugih, kako bi im navestili jevanđelje, da bi u nama ponovo raspalio misijski žar. On je pravi protagonista ove misije i ujedno onaj koji našu veru održava svežom da ne uvene.
Ovaj dan nas podstiče da kao posvećene osobe sebi postavimo pitanje: Da li snažno i često prizivamo Duha, da li ga molimo da u našim srcima ponovo rasplamsa misijski plamen, apostolski žar, veliku ljubav prema Hristu i čoveku? Da li se osećamo pozvanim da objavimo „ono što smo videli i čuli“ (1 Iv 1,3)? Da li osećamo čežnju za Hristom? Da li patimo i rizikujemo li u skladu sa njegovim pastirskim srcem? Da li smo spremni da „raširimo naš šator“, da zajedno krenemo? I iznad svega, zapitajmo se: Da li je Isusova Osoba, njegovi osećaji, njegovo saosećanje, ono što izaziva zanos u našim srcima?
Oduvek, pa čak i poslednjih godina, posvećene sestre i braća su u sebi imali iste osećaje prema Isusu koje su ih navela da daju svoje živote za svoju braću. Na današnji dan proslavljamo njihovu krv prolivenu u jedinstvu sa Hristom, što je rečitije od svakog govora o misiji. Pored njihove, tu je i krv koju su prolile žrtve rata, nasilja, gladi i nepravde.
Mi koji se iz dana u dan dotičemo Božijeg spasenja živimo misiju kao besplatano davanje drugima svega što jesmo i što imamo. Mi koji se dotičemo „stradalnog i slavnog tela Hristovog“ raširimo svoj šator i tako sa drugima delimo „sudbinu nade, tog nesumnjivog znaka koji je plod saznanja da je Gospod uvek sa nama. Kao hrišćani, ne možemo zadržati Gospoda samo za sebe: evangelizatorska misija Crkve projavljuje svoju punu i javnu vrednost u promeni sveta i očuvanju stvorenja“. (Papa Franja, Poruka za Svetski misijski dan, 6. januar 2021.)
Gde god da smo, takvi kakvi jesmo, mi smo misija ako je Božija ljubav u našem srcu. Ova misija proširuje prostor našeg šatora i uči nas da rastemo u iskrenoj harmoniji, jačajući veze, hodajući zajedno, uz Marijinu spremnu revnost i njenu duboku radost.
Zajedno, u zajedništvu i učešću, mi smo Božija misija!
Neka nas Marija prati na tom našem misionarskom putovanju.
Kardinal João Braz de Aviz
prefekt
Mons. José Rodríguez Carballo, OFM
nadbiskup tajnik
Izvor: IKA