Postoji mnogo tekstova, razmatranja, molitava, i da ne nabrajam čega još, o Blaženoj Djevici – Bogorodici. Mnogo je kompozitora ovekovečilo anđeoski pozdrav »Zdravo, Marijo!«; takođe, mnoge skulpture izvedene u raznim materijalima, kao i slike, ikone i freske, svedoče o potrebi čoveka – umetnika da ovekoveči svoje viđenje te Žene, »najblagoslovenije među ženama«. Takve slike, ikone, kipove viđamo i u crkvama i pred njima se molimo slaveći ne sam taj predmet, nego Isusovu majku, Bogorodicu, Žalosnu Gospu, Pomoćnicu Kršćana, Kraljicu Neba i Zemlje… Postoje mnoga svetilišta i crkve podignute u slavu Blažene Djevice. Pred Nju se dolazi s pesmom, krunicom, molitvom. Traži se zagovor i prinose zahvale za isprošene milosti.
Kada razmišljamo ili razgovaramo o Mariji, kako je zapravo doživljavamo? Možemo li je potpuno opisati, ili Ona ipak ostaje pomalo tajna? Nije tajna da po Njoj Isus dolazi na svet i po Njoj kraljuje na svetu. Ali Njena poniznost je zadivljujuće duboka i upravo ta tiha sila skromnosti, poznata jedino Bogu, čini Nju uzvišenom. Marija za svog života nije činila nikakva čuda, pogotovo ona koja bi zadivila svet. Iako uvek uz Isusa, tiho, majčinski, Ona zapravo ne daje savete i ne pokušava da menja naume ljudi. Samo je tu, prisutna. Ako želimo da razumemo Majku, pogledajmo u Sina. Ona je dostojna majka. U Njenoj utrobi odigralo se prvo bogosluženje. Sv. Avgustin objašnjava da je svet bio nedostojan da primi Sina Božjeg neposredno iz Očevih ruku, pa ga Otac daje Mariji, da Ga svet od Nje, to jest preko Nje primi. Sin Božji otelovio se u Mariji i po Mariji. Divne li i nedokučive zavisnosti samog Boga od jedne Žene po kojoj je počelo spasenje sveta!
Ali u želji da na jednostavan, pa čak i instant način pomognu sebi, ljudi u svojim slabostima često podležu i lažnim pobožnostima prema Blaženoj Djevici. Tako nalazimo poštovatelje kritičare koji dovode u sumnju Njenu ulogu; bojažljive poštovatelje koji se boje da će se udaljiti od Sina odavajuči počast Majci; spoljašnje poštovatelje koji će na brzinu izmoliti mnogo krunica i obilaziti sve crkve na prigodne praznike, ali neće otvoriti svoje srce; nepostojane poštovatelje koji često menjaju svoja osećanja – od gorljivog ushićenja do vrlo mlakih emocija; licemerne poštovatelje koji vešto kriju svoje grehe klečeći pred Gospinim kipom; sebične poštovatelje koji se mole za Njen zagovor samo kada imaju neki problem ili ih nešto muči…
Svako od nas može da upadne u zamku lažne pobožnosti, stoga se treba čuvati i negovati pravu pobožnost koja je unutrašnja – obitava u duši i srcu, nežna – puna detinjeg pouzdanja u svoju dobru majku, sveta – pomaže duši da raste u vrlinama i beži od greha, postojana – utvrđuje dušu u dobru i pomaže u molitvenoj revnosti i nesebična – nadahnjuje dušu da ne traži samo za sebe.
Poštovanje i molitva Blaženoj Djevici počivaju na našim podsećanjima na događaje iz Evanđelja. Naš dolazak u određene dane u crkvu, klečanje ili klanjanje pred kipom ili slikom, s molitvom i zahvalom, povezani su ili s događajima iz života i dela Isusa Hrista, ili s nekim sećanjem na događaje koji ukazuju na pomoć hrišćanima, ili na Gospino ukazanje i slično. Što god bio povod ili razlog za slavljenje Marije, obraćanje Njoj zapravo upućuje pojedince i čitave zajednice da svojim dobrim i čestitim životom već ovde, u svetu, zadobiju večno spasenje.
Marijana Ajzenkol