Danas Crkva proslavlja Boga kroz dva sveca – Poncijana i Hipolita. Oni su mučenici iz prvih hrišćanskih vremena, kada je besneo progon Hristovih sledbenika. Poncijan je posle Urbana I 230. godine. postao rimski biskup i kao takav upravljao čitavom Crkvom. Za hrišćane je trajao mir samo pet godina. Tada je na rimski carski presto došao pravi varvarin Maksim Tračanin, prekinuo je miroljubivu politiku svog prethodnika prema hrišćanima i počeo da progoni hrišćane, svrstavajući se tako u red velikih progonitelja.
Poseban trn u oku bili su mu voditelji hrišćanskih zajednica – biskupi, sveštenici i đakoni. Tako je došao na udar i papa Poncijan koji je prvi uhapšen i poslat na ostrvo Sardiniju. Tračanin je nameravao da Poncijanovim hapšenjem da obezbedi hrišćane , ali je papa samovoljno abdicirao 28. septembra 235. sa službe da bi vernici mogli u Rimu da izaberu drugog biskupa i papu. To je ujedno i prvi datum u istoriji papinstva, potpuno garantovana tačnost dana, meseca i godine.
Papa je mnogo patio na Sardiniji, izložen nevoljama i gladi, a zatim umro. Sa njim je na ostrvu je bio i Hipolit, sveštenik koji je takođe mučenički preminuo na Sardiniji. Hipolit je bio slavan rimski teolog, protivnik pape Kalista. Od teološkog i pastoralnog protivnika postao je I protubiskup.
U tom stavu je istrajao sve do pape Poncijana, a kada je prošao kroz iste muke sa njim na Sardiniji, pružio mu je ruku pomirenja i tako su bili ujedinjeni u mukama i smrti. Hipolitovo telo je sahranjeno u katakombama na Tiburtinskom putu. Oba ova svedoka se već slave u rimskoj Crkvi kao mučenici od 4. veka. I posle poslednje reforme crkvenog kalendara njihov spomendan je ostao u kalendaru cele Crkve.