Crkva danas proslavlja jednu od najpoznatijih hrišćanskih devica Sv. Agnezu, odnosno Janju. Njeno ime je uvršteno u Rimski kanon ili Prvu euharistijsku molitvu, u Litanije Svih svetih, a najveći crkveni pisci su je slavili svojim spisima kao sv. Ambrozijea, sv. Avgustin i sv. Jeronim.
Prvi hrišćanski rimski car, Konstantin Veliki, nekoliko decenija nakon njene smrti na grobu sv. Janje je sagradio veličanstvenu baziliku. I danas se u toj bazilici na Nomentanskom putu u Rimu blagoslivljaju jaganjci, od čije vune se prave palije, koje se poklanjaju nadbiskupima i mitropolitima.
Staro hrišćansko predanje kaže da je sv. Janja bila ćerka odlične patricijske porodice, odgajana u bogatstvu, sjaju i raskoši. Još kao devojčica postala je hrišćanka. Ona se toliko obradovala Hristu da je položila zavet na devičanstvo. Ovde počinju njene nevolje. Sam prefekt grada Rima zaprosio je za svog sina. Pošto je odbila prošnju, mladi udvarač se uvredio i bolje ispitao zašto je Janja tako postupila. Kada je otkrio da je hrišćanka, prijavio ju je sudu. Ni najteže pretnje nisu mogle da odvoje mladu devojku od vere u Hrista. Pogubili su je mačem oko 304. godine.