Sveti Antun opat, koga cela Crkva proslavlja na današnji dan, rođen je u vreme progona cara Decija, oko 250. godine. O njegovom životu znamo najviše zahvaljujući biografima sv. Atanaziju, sv. Jeronimu i Avgustinu. Antun je poreklom iz Kome u centralnom Egiptu. Bogatstvo i plemenitost njegovih roditelja bili su dobar temelj za Antunovo napredovanje u mudrosti i duhovnom životu, pa su mnogi tražili njegov savet. Imao je takav ugled jer se neprestano hranio čitanjem Svetog Pisma, koje ga je sve više pozivalo na savršenstvo. Sa 18 ili 20 godina ostao je bez roditelja i morao je da brine o kući i sestri. U službi Bogu, nedugo posle smrti svojih roditelja, čuo je biblijsku reč: „Ako želiš biti savršen, prodaj sve što imaš i podaj siromasima, pa dođi i slijedi me i imat ćeš blago na nebu!“
Antun je to doslovno poslušao i sproveo u delo. Imanje koje je nasledio dao je komšijama, ostalo prodao i novac podelio ljudima u potrebi, a sestri je ostavio samo deo. Tada je čuo reč: „Ne brini se za sutra!“ On je odgovorio na ovaj odlučni Božiji poziv poverivši svoju sestru pouzdanim devicama na podizanje, i posvetio se asketskom životu. Molio se i izgrađivao se u duhu. Ljudi su ga cenili i u njemu videli prijatelja Božijeg. Voleli su ga kao brata i sina.
Ko god krene putevima Božjim, zlo hoće da ga omete kao strašnog neprijatelja. Tako je sveti Antun pustinjak imao teška iskušenja dugih 20 godina, ali je kao pravi sledbenik Isusa Hrista, Pobednika zla, pobedio sve i zablistao slavom pravednika. Kada je car Maksencije napao hrišćane, Anun je otišao da ih ohrabri. Začudo, niko se nije usudio da dotakne tog Božijeg čoveka. Antun se vratio u pustinju 311. godine, ali više nije bio sam. S njim su došla i druga braća, željna da žive kao on. Doskora ih je bilo oko 6000. Tako je Antun, nevoljno, postao patrijarh monaštva. Umro je 356. godine, u 105. godini.