Crkva se danas seća jednog od dvanaestorice Isusovih učenika, apostola, Svetog Bartola, koji se spominje u Jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki i u Delima apostolskim. Njegovo ime je izvedeno od Bar Talmaj, što znači sin Talmaja. Otuda njegovo latinizovano ime Bartholomaeus, hrvatski Bartolomej ili narodno Bartol. On je verni sledbenik Hrista, koga sveti Ivan naziva njegovim drugim imenom Natanael. Ovo je prijatelj apostola Filipa, koga Isus pozdravlja kao pravog Izraelca, bez lukavstva i koga je pre nego što ga je Filip pozvao video ispod smokve. Baš on, Natanael Bartolomej, odgovorio je Isusu: „Rabbi, ti si sin Božji! Ti si kralj Izraelov.“ Zatim Ivan kaže da se Isus divi Natanailovoj vera jer je poverovao da je Sin Božiji samo na osnovu njegovih reči da ga je video pod smokvom, i obećava mu da će videti više od toga, i proriče svima njima da će gledati otvoreno nebo i anđele Božije koji uzlaze i silaze na Sina Čovečijeg.
Bartolomej je rođen u Kani Galilejskoj, gde crkva posvećena njemu u čast čuva trajnu uspomenu na njega. Jednostavan, pošten, blagonaklon i iskren čovek, koji je posle silaska Duha Svetoga nad apostole, krenuo da propoveda Jevanđelje, koje je svedočio celim svojim bićem.
Po predanju, kao i ostali apostoli, posle silaska Duha Svetoga otišao je da propoveda Radosnu vest, i apokrifi navode da je stigao do Indije, a potom i Jermenije. U Jermeniji je podneo veoma okrutanu mučeničku smrt oko 70. godine, tako što mu je zbog vere oguljena sva koža sa tela, a zatim odsečena glava. To je motiv koji često srećemo u umetnosti, a posebno se ističe na Mikelanđelovoj slici Poslednjeg suda u Sikstinskoj kapeli, gde je prikazan kako drži svoju odranu kožu u ruci, a u kojoj je slikar ovekovečio svoj portret. Često se prikazuje sa posebno oblikovanim velikim nožem u ruci, kao oružjem kojim je mučen i ubijan.
U 6. veku njegove mošti su prenete na Zapad, na ostrvo Lipari u Tirenskom moru. One su odatle prenesene u grad Benevent. Ni tu nisu ostale, već ih je car Oton III. Preneo u Rim i pohranjene su u crkva Sv. Bartola na ostrvu reke Tibar. Na tom mestu je u pagansko vreme podignut hram boga Eskulapija, zaštitnika lekara i medicinara. Hrišćani su se sv. Bartolu utecali za zagovor u bolovima kožnih, nervnih i drugih bolesti, naročito raznih grčeva a za zaštitnika su ga odabrali kožari, pastiri, seljaci i zanatlije.