Svete Perpetua i Felicita, u prvim hrišćanskim vekovima, svedočile su svojim životom o veri u Hrista. Perpetua je kao hrišćanka zatvorena početkom 3. veka. S njom je, kao verna saputnica, bila i njena sluškinja Felicita. U zatvoru je Perpetua rodila ćerku, a zabeleženo je da joj je, dok je uzdisala od porođajnih bolova, stražar zlobno rekao da će tek videti kakve će bolove osetiti kada je bace pred divlje zveri. Ona je odgovorila da se zveri ne plaši ni najmanje jer će ona proslaviti Hrista, koji će joj dati snagu. U takvoj veri Perpetua je ostavila svoje dete, starog oca i braću i otišla u smrt. Vernost Hristu bila je iznad svega za nju, kao i za njenu sluškinju. U amfiteatru Kartagine Perpetua i Felicita bačene su pred divlju kravu i podnele su surovo mučeništvo. Bilo je to na današnji dan 202 ili 203, za vreme vladavine rimskog cara Septimija Severa. Iako je u početku pokazivao naklonost prema hrišćanima, car se predomislio zbog čestih pobuna Jevreja i započeo krvave progone hrišćana. Naročito je progonio katehumene – pripravnike za krštenje i novoobraćene. O Svetoj Perpetui i Feliciti postoji vrlo bogata ikonografija. Lik svete Perpetue u ikonografiji je istaknutiji, što je i razumljivo s obzirom na to da je rodila dete u zatvoru. Obično je prikazana sa palmom i divljom kravom kojoj je bila izložena u areni.
One su zaštitnice Katalonije, mučenice, majke, trudnice, stočara, mesara i stoke.