Na Uskršnji ponedeljak se sećamo na vreme vaskrslog Isusa sa dva učenika, koji su ga prepoznali, kada je lomio hleb. Sve što im je do sada bilo nejasno i razočaravajuće, sada je dobilo svoje značenje. Uskršnji ponedeljak se obično naziva ponedeljak odlaska u Emaus. Evanđelist Luka nas obaveštava da su dvojica učenika napustila Jerusalim razočarani što je Isus umro i nije ispunio njihova očekivanja i nade. Bio je veliki prorok, kažu, silan na delu, lečio je sve bolesti i nemoći, oživljavao mrtve, govorio kako niko nije govorio, iz njega je izlazila sila koja je sve iscelila. I sada je mrtav, treći dan u grobu, nastavljaju dalje, i on izveštava u Novom zavetu. I na grobu njihovih nada Isus ih živ – vaskrsl i nov susreće. Odlazi s njima u gostionicu, gde im otkriva svoje prisustvo znakom evharistije, pa se vraćaju u Jerusalim i započinju novi život. Ono što ljudi ne mogu, može Bog. Vaskrsenje nije ljudski čin, već Božji čin. Niste sami na stazama života, jer je Bog s vama. Prati vas šireći ruke iza tebe poput majke za detetom. Štiti vas i nadahnjuje mislima o povratku kući. Nismo izgubljeni, iako je sve oko nas u svemiru hladno. Na ovoj planeti je toplo, ovde sa nama prebiva svemogući Bog koji u svojim rukama drži svaki detalj univerzuma i našeg života. Poziva nas da se vratimo u središte svog srca, da mu damo reč poverenja i da očekujemo preobražaj svog života. Ništa nije izgubljeno. Uvek se možemo vratiti, uvek se možemo vratiti kući, jer nas otac očekuje. Nebo je tu i zove. Ljudi oko nas vape da im dovedu Isusa, da okonča njihovu patnju i pruž im izvor nove svetlosti, nade i života bez ugrožavanja.
katolički informativno-verski portal