Otvoreni izrazi neprijateljstva prema hrišćanima u Izraelu su sve teži, a demokratski sistem je u opasnosti, rekao je opat benediktinske opatije Marijinog usnuća u Jerusalimu o. Nikodemus Šnabel u intervjuu za austrijske crkvene novine, izvestio je Katpres u ponedeljak, 18. septembra 2023.
Izrael je u izvesnom smislu na ivici, tamošnji demokratski sistem je u opasnosti, rekao je poglavar opatije koju vode benediktinci sa nemačkog govornog područja.
U ponedeljak, 25. septembra, o. Nikodim će održati predavanje o situaciji u Svetoj zemlji na godišnjoj skupštini „Inicijativa christlicher Orient – ICO“ u Salcburgu.
U razgovoru se prisetio izraelskog pisca i mirovnog aktiviste Amosa Oza, koji je preminuo 2018. godine. Oz je jevrejske ekstremiste koji napadaju pripadnike drugih religija nazvao „jevrejskim neonacistima“, jer tokom njihovih napada često uzvikuju „Izrael Jevrejima, nejevreji napolje“.
„Uvek je bilo ljudi koji nas duboko mrze. Ali uvek sam mogao da kažem da je to bila samo mala, radikalna manjina. Novost je da su ti ljudi sada u vladi“, rekao je o. Nikodim. Vlada je, primetio je, delimično krajnje desničarska i prati ideologiju kahanizma, ultranacionalističkih ideja pomešanih sa verskim fundamentalizmom, rasizmom i otvorenom sklonošću nasilju.
Dao je primer kako je benediktincima otežan život. „2015. godine zapaljen je požar u našem drugom samostanu u Tabgi na Genezaretskom jezeru. Incident je rasvetljen, oni koji su podmetnuli požar su privedeni sudu. Advokat koji je branio njih nas je tokom postupka vređao na najgori mogući način – više puta je opominjan. Bio je to Itamar Ben-Gvir, koji je danas ministar nacionalne bezbednosti. Taj čovek treba da bude zadužen za našu bezbednost!“
Vlast ne menja narodnu ideologiju, „ali oslobađa ekstremiste“. Kahanista je uvek bilo. Samo, ako je u blizini bio policajac ili vojnik, pet puta su razmišljali da li da oslobode mržnju ili da pljunu i krenu dalje. To se promenilo“, rekao je opat.
Naveo je još jedan primer: „Jedan izraelski novinar se obukao kao franjevac i prošetao gradom. Prvi ga je pljunuo vojnik u uniformi. To je bio šok za novinara. Mislio je da su huligani, ali ne, ljudi u uniformama nas pljuju. Ranije je to bilo nezamislivo.”
Naravno, potrebno je razlikovati. U parlamentu postoji i opozicija koja je zgrožena ovim pojavama. Tu je i veliki predsednik zemlje, koji kao vodeći političar javno govori o temi mržnje prema hrišćanima i zalaže se za miran suživot, naglasio je o.Nikodim.
Istovremeno je podsetio da lično podržava ideju izraelske države. „Izrael je garancija za sve Jevreje širom sveta da se ono što se desilo njihovim precima neće desiti njihovim unucima. To znači, ako antisemitizam negde postane nepodnošljiv, svaka osoba jevrejske vere može da uđe u avion, otputuje u Izrael i tamo živi bez straha. Meni je to divno“.
Izraelska deklaracija o nezavisnosti iz 1948. imala je dve komponente. S jedne strane sigurnost za Jevreje iz celog sveta, sa druge strane demokratija i vladavina prava. Međutim, prema mišljenju o. Nikodima, sama aktuelna izraelska vlast predstavlja opasnost za taj državni projekat.
„Mnogi moji prijatelji Jevreji su u međuvremenu stekli evropski pasoš, na osnovu svog porekla. Kažu: „Ova vlast mi je oduzela domovinu.“ O. Šnabel se osvrnuo i na sukob između Jevreja i Palestinaca. „Na obe strane postoje dve fundamentalne težnje: Izraelci imaju fundamentalnu želju za bezbednošću, osećaju da ih u tome ne razumemo. Velika težnja Palestinaca je sloboda. A oni imaju osećaj da ih ne razumemo“.
Benediktinski opat lično gaji veliku naklonost prema obe strane, ali obe kritički pita: „Da li osećate da je vaša potreba za sigurnošću ispunjena ako tlačite drugi narod? I obrnuto: da li vidite da vaša borba za slobodu teroriše ljude kojima je dosta porodične istorije?“
Međutim, o tome se može razgovarati samo sa nekolicinom na obe strane. Obe strane se smatraju žrtvama, istakao je on.
Svoju nadu polaže u civilno društvo sa obe strane, a posebno u verske vođe. „Ono što više ne mogu da podnesem je argument da su religije problem. „Ako želite da razgovarate sa ljudima u Izraelu i Palestini koji imaju viziju za to područje, koji rade na pomirenju i ne izazivaju napetost, onda su to verski lideri“, naglasio je on.
Godišnja sednica ICO-a 25. i 26. septembra u Salcburgu biće održana pod motom „Hrišćanstvo u Svetoj zemlji – sadašnjost i budućnost“. Među učesnicima, pored predstavnika crkve i stručnjaka za Svetu zemlju, biće i biskup Graca Vilhelm Krautvašl, koji će otvoriti skup, kao i salcburški nadbiskup Korbinijan Birnbaher i salcburški pomoćni biskup Hansjorg Hofer.
Neka od centralnih pitanja na sastanku biće situacija hrišćana danas u Svetoj zemlji, konkretni izazovi sa kojima se suočavaju, saradnja između Crkava i mišljenje mladih hrišćana.
Inicijativa Hrišćanski istok već više od 30 godina podržava hrišćane prvenstveno na Bliskom istoku. Svake godine organizuje niz humanitarnih projekata u Siriji, Iraku, Libanu, Palestini i Jordanu. ICO je 2022. prikupio oko 1,2 miliona evra donacija za nešto manje od 80 projekata. Godišnja ICO konferencija u Salcburgu se redovno organizuje u saradnji sa salcburškom filijalom fondacije „Pro oriente“.
Izvor: IKA