Mladi i ekumenski dijalog
Dragi naši vršnjaci, nastavljamo svoje druženje na stranicama Blagovesti i u novoj godini, s novom, mogli bismo reći zanimljivom i, reklo bi se, dubokom temom. Naime, razmatraćemo nešto čemu smo mi mladi često svedoci. Posebno na ovim prostorima susreta Istoka i Zapada, Severa i Juga, različitih tradicija, nacionalnosti, običaja, pa moglo bi se reći i jezika! Naravno, mnogi od naših vršnjaka upitaće se zašto razmatrati nešto što je samo po sebi poznato, obrađeno u mnogim ranijim i daleko stručnijim tekstovima, posebno ako se u obzir uzme činjenica da nama mladima razlike koje postoje među ljudima i narodima ‒ i ne predstavljaju neku novinu, niti su problem. Pa čemu onda ova tema, pitate se? Da, čemu i zašto je toliko važno naše učešće u tome, u tom ekumenskom dijalogu, susretu? Ovo kratko razmatranje upravo ima za cilj da nas upozna s neizrecivom važnošću kulture susreta i prihvatanja različitosti kao naše životne misije. Misije čiji je krajnji cilj postizanje onog jedinstva na koje nas u svojoj Velikosvećeničkoj molitvi i poziva naš Spasitelj i Otkupitelj, čiji smo rođendan proslavljali…
Jesmo li spremni za tu misiju? Jesmo li spremni da Krista donosimo bližnjima, svetu? Jesmo li spremni da budemo apostoli Evanđelja? Ako smo voljni, a verujem da jesmo, onda treba da budemo spremni da svedočimo svoju veru, svoje poslanje pred drugima. Jednom rečju ‒ da duhom, životom i punom otvorenošću živimo Evanđelje, sjedinjujući se s bližnjima. A da bismo za to bili spremni, treba da razumemo šta je ekumenski dijalog i zašto je on toliko važan, posebno na ovim prostorima, ovom mestu susreta.
Mnogi od nas mladih, a verujem da takvih ima u svim narodima koji žive na ovim prostorima, pitali su se ili se pitaju zašto se, recimo kod nas katolika, rođenje Kristovo – Božić proslavlja 25. 12, a naši drugari, prijatelji taj isti Isusov rođendan slave trianest dana kasnije, 7. 1? Ili zašto postoje dva, gotovo uvek različita datuma Uskrsa? Onima među nama koji sticajem okolnosti ne poznaju istoriju Crkve, ili samo kršćanstvo, čini se da se radi o kontradikciji. Naime, ako je Krist Jedan i Jedini, kako se onda On rađa dva puta, ili uskrsava dva puta? Ali kontradikcije nema ako se spozna da su u pitanju ljudske razlike, razlike u kalendarima. Krist je, naime, Jedan i Jedini, jednom se rodio i jednom uskrsnuo. Duhovno, a to je najvažnije, svako od nas ‒ bez obzira na kalendar, običaje, jezike ‒ ako ispoveda veru u Krista jeste jedno s Njim i s drugima, svojim bližnjima.
I upravo to je sama suština ekumenskog dijaloga, ekumenskog susreta. Suština našeg zadatka, naše misije.
Da, upravo to ‒ saznanje da smo svi kao deca Božija braća i sestre, da smo pozvani da, uprkos različitostima, a dobri Bog nas je različitima i zamislio i stvorio, razgovaramo i budemo jedno u duhu, duhu razumevanja i ljubavi ‒ upravo to i jeste sama suština ekumenskog dijaloga, njegov cilj i konačno ispunjenje Velikosvećeničke molitve. Ili, da budemo malo direktniji, pretvaranje svih tih razlika u nešto što nas spaja, obogaćuje, ukrašava, čini posebnim, jedinstvenim.
I upravo to je ono na šta mi mladi i jesmo pozvani da činimo. Naime, za raziku od odraslih, starijih, koji iz raznoraznih razloga, što istorijskih, što ličnih, teško prihvataju različitosti ‒ tačnije, teško ih prevazilaze ‒ mi mladi svojom otvorenošću, svojom radoznalošću, ljubavlju i jesmo pozvani da budemo »so zemlje«.
Da, dragi naši vršnjaci, iako zaista treba da slušamo i učimo od starijih, u ovom, reklo bi se najvažnijem zadatku ‒ mi ćemo učiti starije, roditelje, bake, deke, naše susede… Mi ćemo Evanđelje svedočiti tako što ćemo razlike pretvarati u ono što nas spaja.
Taj nam je zadatak dao Gospodin.
Pa ispunimo ga najbolje što možemo i umemo. Budmo Jedno!
Marija Antonela Kanelić