Oratorijum za decu i mlade u Beogradu
U subotu 14. oktobra, u sklopu beogradske katedrale Uznesenja Blažene Djevice Marije ‒ u Marijanumu, održan je jesenji oratorijum za decu i mlade. Geslo susreta bio je citat Svetog Leoploda Mandića »Sve su žrtve ništa prema onom što nam je Bog pripravio u vječnosti.«
Susret je započeo misnim slavljem koje je predvodio gost fra Božidar Štrkalj, duhovni asistent Frame Fojnice, koji je sa svojim »framašima« bio u poseti Beogradu, uz koncelebraciju vlč. Mihaela Sokola, katedralnog župnika i rektora Marijanuma, i vlč. Andreja Đuričeka.
Fra Božidar je u propovedi govorio o svetosti, o uzorima svetosti, ali i o tome kako u današnje vreme postići svetost. Blažena Djevica Marija, kojoj je posvećena i pod čiji zagovor i zaštitu je stavljena beogradska katedrala, treba da postane uzor svetosti svima, ideal kojem svako teži. »Svetost u Bibliji znači biti u posebnom odnosu s Bogom«, istakao je propovednik. Svetost Blažene Djevice Marije ne ogleda se samo u težnji da ne greši, nego u trenutku odgovora na Božji poziv, u nesebičnom davanju i stavljanju pod Božju promisao radi dobrobiti svakoga. Marijino DA Bogu odraz je njene svetosti. Fra Božidar je svoje razmišljanje zaključio pozivom da svi postanu ljudi nade, da se izdignu iznad svakog očaja i uprkos životnim poteškoćama koračaju napred, upravo kako govori i geslo susreta.
Misu su pevanjem i sviranjem animirali mladi iz Fojnice.
Posle slavljenja Boga kroz euharistiju, usledio je program koji je pored plesne radionice bio obogaćen igrama za najmlađe kao i katehezom o paklu, raju i čistilištu, koju je vodio vlč. Mihael i na kojoj su mladi, ali i oni najmlađi, mogli da čuju o razlici triju pomenutih pojmova. Nakon zajedničke kateheze učesnici su podeljeni u grupe; oni najmlađi nastavili su druženje uz igru i smeh, dok su najstariji imali priliku da kroz razgovor s časnom sestrom Mihaelom malo više razmišljaju o svojoj budućnosti, o tome gde vide sebe posle nekoliko godina, ali i da čuju sestrino svedočanstvo o pozivu, koje može da bude inspiracija za mnoge da osete i raspoznaju poziv. Sestra Mihaela je istakla da upravo ovakvi susreti i razgovori formiraju mlade, da bi oni u težnji svog srca i u raspoznavanju svog mesta pripadanja shvatili kuda ih šalje Božja milost. Od veronauke i verničkog života unutar porodice, preko susreta, sestra Mihaela, koja danas svoju službu obavlja u Nuncijaturi, posle završetka osnovnog školovanja odlazi u Ruski Krstur i započinje svoje formiranje, da bi zatim na dalje školovanje otišla u Zagreb.
Susret nije time završen: priliku za druženje i razgovor mladi su nastavili tokom zajedničkog ručka.
Jednom framaš, uvek framaš
U nedelju 15. oktobra, u Crkvi Svetog Ante u Beogradu framaši iz Fojnice su u okviru misnog slavlja imali polaganje svečanih obećanja. Oko trideset mladih izreklo je svoj pristanak za pristupanje Frami Fojnice, a misno slavlje predvodio je fra Božidar Štrkalj, duhovni asistent fojničke Frame.
Umesto propovedi, fra Božidar je čestitao novim članovima franjevačke omladine i podstakao ih da po primeru Svetog Franje smelo i hrabro koračaju napred. Posle toga usledila je obnova krsnih obećanja, a zatim i prozivka kandidata za Framu. Pošto je uz prigodnu molitvu i obrazac svaki kandidat poimence izrekao svoj pristanak, fra Božidar je novim članovima poklonio krunice kao simbol ulaska u novu dimenziju života i zajedništva.
Na kraju misnog slavlja fra Ilija Alandžak, gvardijan Samostana Svetog Ante, poželeo je svima dobrodošlicu i istakao da su među prisutnim gostima i mladi grada Beograda, potencijalni kandidati za osnivanje Frame u Beogradu. Nakon što je gvardijan ispričao kratku istoriju samostana i crkve, fra Božidar je uputio svoje reči zahvalnosti na gostoprimstvu.
¸ Duhovni asistent Frame ukazao je na važnost tradicije zajedničkog i svečanog slavljenja uvođenja novih članova u Framu, kao zajednicu »franjevačke mladeži«. Sam odabir mesta opisao je kao nagradu framašima koji su se tokom proteklih godinu dana aktivnije uključili u svoju zajednicu i raznim akcijama doprineli organizaciji izleta. Naveo je prijateljstvo i gostoprimstvo franjevačkog samostana u Beogradu kao i fra Ilije Alandžaka kao jedan od činilaca njihovog dolaska.
Sara Bošnjak, jedna od framašica, istakla je da je ovo putovanje pre svega rezultat ruku framaša koji su svojim radom i zalaganjem, ali i aktivnim učestvovanjem, doprineli da se putovanje iz misli pretvori u delo. Ukazala je na svoje lično iskustvo u Frami ‒ koje je doprinelo njenom daljem razvoju ‒ pre svega kao niti koja privlači mlade, uz druženja, zajednički rast u duhovnom smislu, kao i mogućnosti koje Frama pruža kroz razne projekte organizovane na području Bosne i Hercegovine.
Na kraju je fra Božidar kao podsticaj mladima iz Beograda, možda čak budućim framašima takođe prisutnim na misnom slavlju, poručio da ništa ne treba raditi velikim koracima, nego treba stupati polako i istrajno, jer upravo s tim malim koracima neko lično zadovoljstvo i satisfakcija mogu mnogo da doprinesu i zajednici i ličnom napretku. Njegovo svedočanstvo takođe je bilo da je i sam njegov poziv proizašao upravo iz iskustva u Frami. IzFrame sam postao fra Božo, dakle ‒ iz trećeg u prvi red. Jednom framaš, uvek framaš, poručio je.
Marija Antonela Kanelić