FOTO: INES GRBIĆ // RASPELO U CRKVI SV. PAVLA NA BOKANJCU U ZADRU
Inzbrukški biskup Herman Gletler usprotivio se inicijativi “đačkog parlamenta” da se raspeća uklone iz učionica, tvrdeći da raspeća treba da ostanu tamo, uz mogućnost dodavanja simbola drugih religija po potrebi, izvestio je Katpres u ponedeljak, 6. Marta.
Ako bi se iz školskih prostorija uklonili svi verski znaci, to bi bila „samovoljna akcija, koja bi kao rezultat imala duhovno osiromašenje“, naveo je biskup u saopštenju objavljenom na sajtu biskupije, a prenosi nemački Katpres. On smatra da bi školske prostorije bez verskih obeležja bile u suprotnosti sa društvenom stvarnošću, “u kojoj su verska pitanja prisutna u mnogim oblastima”.
Ovom izjavom biskup Gletler je reagovao na debatu koju je krajem februara pokrenuo tirolski đački parlament, sastavljen od portparola škola i predstavnika učenika, nazvavši „pogrešnim“ prisustvo raspeća u učionicama. Predstavnici tog tela tražili su uklanjanje raspeća osim ako klasa jednoglasno ne zatraži njegovo prisustvo. Kao obrazloženje za ovaj zahtev pominjana je potreba „neutralnosti“ i ravnopravnog vrednovanja svih veroispovesti u učionicama.
Inzbrukški biskup, s druge strane, smatra da „upotreba verskih simbola u zajedničkim nastavnim prostorijama treba da odražava i versku raznolikost časa”. On je rekao da bi bio srećan da sa mladima ima detaljan i lični razgovor o verskim simbolima u školi. Istovremeno je izneo i sopstveni predlog po kome bi raspeće ostalo da visi u učionicama, a deci nehrišćanske veroispovesti bi bila data mogućnost „da okače svoj verski znak u učionici kako bi bio vidljivo svima“.
Biskup Gletler smatra da bi različiti verski simboli „pružali poštovanje za učenje i bili prihvatljivi za sve“. Važno je „uvežbavati razumevanje jedni drugih na školskim časovima, kako bi se poštovala različita uverenja“, tvrdi biskup, dodajući da se u nastavi ove otvorenosti krije „važan nastavni zadatak škole“.
Krst je, objasnio je Gletler, „kao znak vere i nade duboko upisan u kulturu naše zemlje“. Osim toga, ispružene ruke Raspetog predstavljaju „gest kojim Bog daje svoj blagoslov i svoju brigu svim ljudima“. Krst je takođe izraz fundamentalnog hrišćanskog verovanja „da je Isus iz Nazareta uložio svoj život da bi pobedio svako najdublje zlo i opasnu nasilnu spiralu osvete i odmazde“, rekao je on.
„Pomirenje je moguće, a ljubav je jača od svake mržnje, a osim toga i u najočajnijoj situaciji moguć je novi početak; krst svedoči o tome“, rekao je biskup Gletler.
Prema njegovim rečima, hrišćanski iskonski simbol je veoma „zahtevan” i predstavlja Božiju ljubav. „Osim toga, krst nas povezuje sa svim ljudima koji moraju da podnesu teret ličnog stradanja – on nije simbol pobednika i uvek uspešnih. Krst je dirljiva slika solidarnosti sa svima, i sa nebrojenim poniženim i društvenim gubitnicima našeg globalizovanog sveta, uključujući i oštećeno stvorenje“. Upravo u današnjim „opterećenim vremenima“, krst je „pomoć u podizanju naših očiju, most nade između zemlje i neba“, zaključio je u svom obrazloženju inzbruški biskup Gletler.
Izvor: IKA