Tuga je bila tema kateheze na opštoj audijenciji 7. februara, gde je Papa napravio razliku između one tuge koja je prikladna hrišćanskom životu i koja se, Božijom milošću, menja u radost, i one koja se uvlači u dušu i dovodi je u stanje depresije. Protiv ove druge vrste tuge morate se boriti odlučno i svom snagom, jer ona dolazi od Zloga.
Podsećajući na izgubljenog sina iz parabole, gde vidimo primer tuge koja vodi ka obraćenju, Papa je rekao:
Milosrđe je da „lijemo gorke suze“ nad svojim gresima, da se sećamo blagodatnog stanja iz kojeg smo pali, da plačemo jer smo izgubili čistotu koju nam je Bog namenio. Ali postoji i druga tuga, koja je umesto toga ‘bolest duše’, a rađa se u ljudskom srcu kada želja i nada nestanu.
Primer takve tuge nalazi se u izveštaju o učenicima iz Emausa, rekao je Sveti Otac. „Dinamika tuge povezana je sa iskustvom gubitka. U srcu čoveka se rađaju nade koje se ponekad ne ostvare. To može biti želja da posedujemo nešto što, međutim, ne uspevamo da steknemo; ali i nešto važno, kao što je gubitak voljene osobe. Kada se to dogodi, čovekovo srce kao da tone u ponor i obuzimaju ga osećanja malodušnosti, slabosti duha, potištenosti i anksioznosti. Kao što je Papa rekao, svi prolazimo kroz iskušenja koja u nama rađaju tugu, jer nam život dozvoljava da sanjamo snove koji se potom raspršuju. U ovoj situaciji, jedni, nakon nemira koji traju neko vreme, nalaze oslonac u nadi, a drugi se bore u melanholiji. Tuga je, dakle, uživanje u nezadovoljstvu.
Uljuljkava se u beskrajni bol, gde osoba nastavlja da širi prazninu koju je ostavio neko ko više nije tu. Ovo nije tipično za život u Duhu, primetio je Papa. Svako od nas ima nešto u svojoj prošlosti što treba izlečiti. Tuga se iz prirodne emocije može pretvoriti u zlo stanje duha.
Osvrnuo se i na mudrost pustinjskih otaca, koji su tugu opisali kao „crva srca“, koji izjeda i ostavlja praznim one kod kojih se nastani. „ Ali se lako može prevazići: negovanjem misli o Hristovom vaskrsenju. Koliko god život bio ispunjen protivrečnostima, poraženim željama, neostvarenim snovima, izgubljenim prijateljstvima, zahvaljujući Isusovom vaskrsenju možemo verovati da će sve biti spaseno. Isus nije vaskrsao samo zbog sebe, već i zbog nas, da iskupi svu sreću koja je ostala neostvarena u našim životima. Vera rastera strah, a Hristovo vaskrsenje uklanja tugu kao kamen iz groba“. Hrišćanin praktikuje vaskrsenje svaki dan, zaključio je papa Franja u svojoj katehezi.
U okviru audijencije, Sveti Otac je pozvao i na molitvu za mir:
Ne zaboravimo ratove. Ne zaboravimo stradalnu Ukrajinu, Palestinu, Izrael, Rohinje i mnoge, mnoge ratove koji su svuda. Molimo se za mir. Rat je uvek poraz. Uvek. Molimo se za mir. Potreban nam je mir. Na kraju, mislim i na mlade, bolesne, stare i mladence. Neka Vas Gospa Lurdska, čiji praznik slavimo u nedelju, majčinskom nežnošću prati na Vašem putu. Dajem svoj blagoslov svima.