U glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, kardinal prefekt Dikasterija za međureligijski dijalog učestvovao je na drugom Svetskom samitu o toleranciji i ljudskom bratstvu, povodom proslave pete godišnjice Dokumenta potpisanog u gradu u Arapskom zalivu na arapskom jeziku od pape Franje i velikog imama Al-Azhara
U Abu Dabiju program je nastavljen povodom proslave i obeležavanja pete godišnjice istorijskog Dokumenta o ljudskom bratstvu, koji su 4. februara 2019. godine potpisali papa Franja i veliki imam Al-Azhara Ahmed Al- Taieb.
U utorak ujutro, 6. februara, kardinal Migel Anhel Ajuso Gišo, prefekt Dikasterija za međureligijski dijalog, govorio je u glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata na otvaranju drugog svetskog samita o toleranciji i ljudskom bratstvu na temu „Povezani u naše zajedničko čovečanstvo“.
Kardinal Ajuso je delio je podijum sa šeikom Nahjanom Mabarakom Al Nahjanom, ministrom tolerancije i suživota; Profesor Mohamed Al Mahrasavi, kopredsjedavajući Visokog komiteta za ljudsko bratstvo; Irina Bokova, bivša generalna direktorka Uneska, tuniska preduzetnica i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2015. Na samitu su bili i verski lideri, diplomate, naučnici, menadžeri i predstavnici mladih.
Tokom događaja održanog u energetskom centru Adnoc, govornici su nastojali da odgovore na pitanje kako održati mir stvaranjem sigurnih prostora za međuverski dijalog. Prateći učenje pape Franje i milenijumsko iskustvo Katoličke Crkve u tom pogledu, kardinal Ajuso je održao govor o ulozi religija u promovisanju i izgradnji mira. Međutim, kardinal je odmah na početku svog govora istakao da trenutno gledamo na složen globalni scenario koji je obeležen trajnim tenzijama, nasiljem i nadolazećim ratovima.
Kardinal je predložio da se možemo suočiti sa današnjim izazovima ohrabrujući „zajednice i pojedince širom sveta da traže samo opšte dobro i dostojanstvo svake ljudske ličnosti i da rade na tome da, u jedinstvu i solidarnosti, melem bratstva leči rane čovečanstvo“.
Osvrćući se na nasilne događaje i oružane sukobe koji su često opravdani verskim razlozima, kardinal je istakao ulogu koju verski lideri moraju da imaju. „Oni – objasnio je on – imaju važnu ulogu, svuda, u promovisanju tolerancije i pomirenja, odbacujući neprikladnu upotrebu religije kao opravdanja za nasilje. Raznolikost mnogih religija, jezika, kultura i etničkih grupa našeg sveta nije izgovor za sukobe, već blago koje nas sve obogaćuje”.
Preuzimajući vrednosti koje promoviše Dokument o ljudskom bratstvu, kardinal Ajuso je insistirao na činjenici da tolerancija između religija sama po sebi nije dovoljna za promociju mirnog suživota, već da su međusobno poznavanje i prijateljstvo neophodni za promovisanje mirnog i inkluzivnog života. Zato je jasno rekao da „suživot nije tolerancija, već sposobnost da se živi u različitostima”. Podsetivši na učenje pape Franje, kardinal je objasnio da istinska saradnja među vernicima mora ići putem koji obeležavaju tri važne referentne tačke: uloga vere u našim društvima, kriterijum autentične religioznosti i konkretan način hodanja braće i sestara prema izgradnji mir.
Na osnovu sopstvenog iskustva, kardinal Ajuso je uveravao da je „odnos između međureligijskog dijaloga, ljudskog bratstva i perspektive mira praktično neizbežan i da je postao toliko blizak da te realnosti ne možemo ni zamisliti odvojeno“. Stoga je tvrdio da sve religije moraju delovati „kao graditelji mira gde god da deluju; onaj mir koji je danas potrebniji nego u prošlosti“. U tom smislu, ponovo je istakao dostupnost Katoličke Crkve da bi, zajedno sa drugim religijama, mogla da deluje na „sprečavanju i uklanjanju svega što može dovesti do podela i sukoba”.
Kardinal prefekt je rekao da je potpuno svestan teškoća trenutnog scenarija sukoba koji je naveo papu Franju da više puta ponavlja da živimo kroz Treći svetski rat „u delovima“. On je, međutim, insistirao i na tome da su savremeni uslovi izazov međureligijskom dijalogu i zbog toga ohrabrio prisutne da istraju na tom putu, navodeći da smo „pozvani da neumoljivo idemo tim putem, u nastojanju da nam pomogne da prevaziđemo tenzije i nesporazume i establišment stereotipa koji stvaraju strah i opoziciju. Na ovaj način podstaćemo rast plodnog duha saradnje sa poštovanjem“.
Na kraju, kardinal Ajuso se vratio na temu koja je inspirisala ovaj sastanak stručnjaka, rekavši da „san o bratstvu obuhvata čitavo čovečanstvo, ali je na poseban način poveren vernicima različitih religija, koji su pozvani da stanu na strani siromašnih i postanu glas najmanjih“.