Prvi septembar je značajan datum: početak dveju godina – pastoralne i školske. Sećam se svog prvog dana u školi. Bio je to početak mog novog perioda u životu. Novi drugovi koji su to ostali i tokom mog života… Voleo sam školu. Bilo je zanimljivo. Moram da istaknem i sve svoje nastavnike koji su se prema nama ponašali kao drugari. Vodili su računa u kojem životnom dobu se nalazimo i prilagođavali su nam se. Pitali su nas kako ih zovemo, ko se u koga zaljubio. I tako atmosfera nije bila nikad napeta nego opuštena. Sa svoje strane ‒ mi smo njih cenili i poštovali.
Ove godine su nova etapa u životu svakoga. Počinje otkrivanje jednog novog sveta. Znatiželja je jedna od najvažnijih stvari u životu svake osobe. To je takoreći cilj postojanja. Otkriti ko smo mi i šta je svet oko nas. Velika avantura.
Obično se kaže da čovek kako sazreva dostiže sve veću mudrost. Ipak, u Jevanđelju imamo i drugi primer: stari učitelji i mudraci bili su zadivljeni rečima dečaka Isusa i vrlo pomno su Ga slušali. Odakle je dečaku Isusu dolazila ta mudrost? Svakako od Njegovog Oca s kojim je bio u jedinstvu. Eto, mogu da se nauče mnoge stvari, dobiju mnoge informacije ‒ kako se to danas kaže ‒ ali ono što je bitno jeste da im se dâ smisao. Taj smisao je Ideja od koje je sve i nastalo: Otac, Duh Sveti i Sin. Otac kao početak svega, Duh Sveti koji sve prosvetljuje, Sin koji je konkretna osoba koja sve to objedinjuje u sebi.
Svakako, u razvoju obrazovanja važnu ulogu imale su ideje prosvetiteljstva u osamnaestom veku. Osnovna ideja prosvetiteljskih filozofa bila je da se čovek rađa po prirodi dobar i da mu je duša čista kao »neispisan list hartije« (tabula rasa), a da od iskustva zavisi kako će ta hartija biti ispisana. Zbog toga škola i prosveta imaju u racionalističkoj misli najveći značaj, pa su zato popularno-naučni i didaktički spisi najpreča narodna potreba. Lepa književnost mora ne samo da zabavlja nego i da poučava (tzv. »utilitarna književnost«). U Srbiji svakako treba pomenuti Dositeja Obradovića. Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog razdoblja nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta.
Savremeno školstvo pretrpelo je više reformi, manje ili više uspešnih ili neuspešnih. Neki naglašavaju problem da se po završenoj gimnaziji mora ići dalje, a treba popuniti brojne privatne fakultete, visoke škole i slične pojave. Drugi naglašavaju da je podrška roditelja vrlo bitna. I oni moraju da shvate da dobre ocene nisu ono što će njihovoj deci koristiti u životu, nego obrazovanje i radne navike!
Uz obrazovanje svakako treba dodati i vaspitavanje. Bili smo svedoci nezapamćenog nasilja u školama. Svakako, učenici se ne vaspitavaju samo u porodici ili školi, nego i na ulici. Nažalost, i u društvu često se propagira nasilje: na TV-u, na koncertima, sportu, u politici… Zbog toga učenike i uopšte mlade treba zaštiti od svega toga i usaditi im solidna moralna načela. Vera tu može da odigra važnu ulogu. Meni lično bila je uvek svetionik na mom putu kroz život, a Crkva ‒ moja porodica.
Na kraju, na učenicima je da se opredele koliko će učiti i kako se ponašati. Obrazovanje i vaspitanje biće im neophodni da bi po uzoru na Isusa i oni svojom mudrošću mogli da zadive one starije. U tome uvek mogu da se oslone na Njegovu pomoć.
Joakim Striber