Osvrnuvši se na događaj iz jevanđelja današnje liturgije, o Lazarevom vaskrsenju, papa Franja je ohrabrio vernike da nikada ne prestaju da se nadaju. Neka nam bolesti, razočaranja, izdaje i neuspesi ne blokiraju put ka svetlosti; sa Isusom koji nas uvek prati, možemo da gledamo preko praga, a da ne dozvolimo da nas zarobe bol i pesimizam
U svom podnevnom obraćanju na petu korizmenu nedelju, 26. marta, papa Franja se osvrnuo na događaj opisan u jevanđelju današnje liturgije, koje govori o Lazarevom vaskrsenju. To je poslednje Isusovo čudo opisano pre Pashe. Dobijena poruka je pravi hvalospev životu.
Isus daje život čak i kada se čini da više nema nade
Papa je podsetio da je kada je Isus stigao u Lazarevu kuću, četiri dana nakon sahrane, svaka nada već bila izgubljena. Međutim, Marta i Marija shvataju svetlost koja dolazi iz prisustva njihovog prijatelja koji ih poziva da otvore grob. Lazar oživljava i izlazi. Poruka tog odlomka je jasna: Isus daje život čak i kada se čini da više nema nade.
Ponekad se desi da se čovek oseća beznadežno, odnosno srećemo ljude koji su prestali da se nadaju, ogorčeni su jer su doživeli nešto loše, a ranjeno srce ne može da se nada: zbog bolnog gubitka, zbog bolesti, zbog gorućeg razočarenja, zbog pretrpljene nepravde ili izdaje, zbog ozbiljne greške. Ponekad možemo čuti da neko kaže: „Nema više šta da se uradi!“. I zatvara vrata svakoj nadi. Ovo su trenuci kada život izgleda kao zatvoreni grob: sve je mračno, svuda oko vas samo bol i očaj. Današnje čudo nam govori da nije tako, da nije kraj, da u tim trenucima nismo sami, štaviše, da je upravo u tim trenucima On bliži nego ikada da nam ponovo podari život. Isus plače, Jevanđelje kaže da je Isus plakao pred Lazarevim grobom, a danas Isus plače sa nama.
Isus nas poziva da ne dozvolimo da nas negativna osećanja preplave
Isus nas poziva da ne prestanemo da verujemo i da se nadamo. I danas prilazi našim grobovima, drži nas za ruke, prati nas u svakom trenutku.
To nam govori Isus. Otkotrljajte kamen: bol, greške, čak i neuspesi, ne skrivajte ih u sebi, u mračnoj i usamljenoj, zatvorenoj sobi. Otkotrljajte kamen: izvadite sve što je unutra, predajte mi s poverenjem, govori Gospodin, neću se sablazniti; predaj mi to bez straha, jer sam sa tobom, volim te i želim da se vratiš u život. I, kao i Lazaru, svakome od nas ponavlja: Izadji! Ustani, nastavi put, povrati samopouzdanje!
Uklonimo kamen iz našeg života
Odlomak o Lazarevom vaskrsenju, iz 11. poglavlja Ivanovog Jevanđelja, koji je tako dobar za čitanje, je hvalospev životu, a najavljuje se kada je Uskrs već blizu – primetio je papa Franja. Posebno je korisno ponovo ga pročitati kada se čini da su nam srca stegnuta teretima i patnjama. Zato nas je Sveti Otac podstakao da izađemo u susret Isusu koji je blizu. Neophodno je da mu poverimo svoje brige, gledajući u njegovu svetlost. Koliko smo sposobni za ovo? Da li uspevamo da mu otvorimo svoja srca i da mu poverimo svoje brige? Da li to radimo? Da li uspevamo da otvorimo grob problema i pogledamo preko praga, ka njegovoj svetlosti, ili ga se plašimo? Da li mi kao mala ogledala ljubavi Božije uspevamo da rečima i gestovima života unesemo svetlost u sredinu u kojoj živimo? Da li smo svedoci Isusove nade i radosti? – upitao je rimski biskup.
Skinite zavoje koji vas vežu (usp. r. 45), ne prepustite se pesimizmu koji vas obeshrabruje, strahu koji vas izoluje, malodušnosti zbog sećanja na ružna iskustva, strahu koji vas parališe. Želim te slobodnog i živog, ne ostavljam te i uz tebe sam! Sve je mračno, ali ja sam s tobom! Ne dozvoli da te bol uhvati u zamku, ne dozvoli da nada umre: vrati se u život!
Možda u ovom trenutku i mi nosimo neki teret ili patnju u srcu, koja kao da nas slama – dodao je Papa – neku lošu stvar, neki stari greh kojeg ne možemo da se oslobodimo, neku grešku iz mladosti, nikad se ne zna. Te ružne stvari moraju izaći na videlo. A Isus kaže: „Izađi“.
Ispovednicima: oprostite sve
Na samom kraju, papa Franja se obratio ispovednicima: Draga braćo, ne zaboravite da ste i vi grešnici i da niste u ispovedaonici da mučite nego da oprostite, da sve oprostite, kao što Gospodin sve prašta.
Posle molitve anđelskog pozdrava, papine misli otišle su u Ukrajinu, još potresenu ratom; stanovništvu Sirije i Turske, koje se bore sa štetom izazvanom zemljotresom, i američkoj državi Misisipi koju je pogodilo nekoliko snažnih tornada. Pored toga, ohrabrio je da se moli za Peru.
Izvor: Vatican News
