Fondacija Papinskog prava „Pomoć Crkvi u nevolji“ (Kirche in Not/Aid to Church in Need) je 2022. godine pružila pomoć u više od 5.700 projekata za ugrožene hrišćane u 128 zemalja, objavljeno je u četvrtak, 15. juna u Beču u godišnjem izveštaju, prenosi Katpres.
Dvadeset i tri nacionalne kancelarije fondacije prošle godine su prikupile oko 146 miliona evra donacija, 13 miliona više nego 2021. godine, što je rekordan iznos u istoriji fondacije, koja je osnovana 1947. godine. U Austriji je prikupljeno više od 3,8 miliona evra donacija.
Zahvaljujući donacijama, kao i zalihama iz prethodne godine, „Pomoć Crkvi u nevolji“ potrošila je ukupno 148,7 miliona evra za projekte širom sveta. Najveći primalac pomoći prošle godine bila je ratom pogođena Ukrajina, gde je fondacija sa 9,5 miliona evra u više od 350 pojedinačnih projekata podržala sveštenike, redovnice i crkvene saradnike u zbrinjavanju izbeglica i ljudi u nevolji.
U kontinentalnom smislu, centar gravitacije je i dalje bila Afrika, gde je poslato oko 32 odsto sredstava, zatim Bliski istok sa 18,1 odsto, istočna Evropa sa 17,7 odsto, Latinska Amerika sa 16,7 odsto i Australija i Okeanija sa 14,6 odsto.
Najveći projekat „Crkve u nevolji” prošle godine bila je rekonstrukcija porušenog župnog centra u Iraku, u šta je uloženo skoro milion evra, a najmanji je bio edukativni projekat za crkvene saradnike od oko 300 evra.
Fondacija je ukupno pružila podršku u oko 1.200 dijeceza, više od trećine od ukupnog broja dijeceza u celom svetu.
Novčanu pomoć u aktivnostima i usavršavanju dobilo je 40.000 sveštenika, 21.000 redovnica i 14.000 bogoslova.
Austrijski nacionalni direktor fondacije Herbert Rehberger zahvalio se austrijskim donatorima tokom predstavljanja godišnjeg izveštaja. „Ni u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji, naši dobrotvori nisu zaboravili ugrožene i progonjene hrišćane! Na tome im se iskreno zahvaljujemo“, rekao je Rehberger.
„Pomoć Crkvi u nevolji“ podseća da ne dobija crkvena i javna sredstva, već se finansira isključivo donacijama. Projekti se koordinišu u međunarodnom sedištu u Kenigštajnu u Taunusu u Nemačkoj, a bečka kancelarija fondacije je zadužena za pokretanje projekata, rad sa javnošću i brigu o dobrotvorima u Austriji, preneo je Katpres.
Fondacija je takođe izvestila da je 14. juna Regina Linč (66) nasledila Tomasa Hajne-Gelderna (71) na mestu izvršnog direktora fondacije, dobivši petogodišnji mandat. Kardinal Mauro Pjaćenca ostaje predsednik, a Filip Ozores je potvrđen za generalnog sekretara.
Izvor: IKA