Institut za medicinsku antropologiju i bioetiku u Beču objavio je 3. jula rezultate istraživanja o uticaju abortusa na psihu žene. „Hipotezu prema kojoj abortus pozitivno utiče na psihu žene ne može se potkrepiti nikakvim naučnim dokazima“, rekao je jedan od koautora Johanes Boneli, a prenosi Katpres.
Istraživanje obuhvata četrnaest radova i pojedinačnih studija o psihološkim posledicama prekida trudnoće, objavljenih u periodu od 2008. do 2018. godine.
„Da bi se žene zaštitile od negativnih posledica neželjene trudnoće, prema sadašnjoj formulaciji, koju su usvojili brojni zakoni, abortus se smatra proverenim sredstvom“, rekla je direktorka IMABE-a Suzana Kumer. Međutim, prema njenim rečima, naučni podaci to uopšte ne potkrepljuju jasno. Na primer, prema rezultatima jednog američkog istraživanja, 96 odsto žena koje su nameravale da abortiraju bilo je srećno što je njihovo dete živo posle pet godina.
Od skoro 230.000 abortusa 2021. godine u Velikoj Britaniji, 98 odsto je obavljeno uz naznaku „opasnosti po mentalno zdravlje“ žene. U Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj prekid trudnoće je dozvoljen u slučaju „ozbiljne opasnosti“ po psihičko zdravlje žene i posle dvanaeste nedelje trudnoće.
Rezultati istraživanja austrijskih stručnjaka na 96 stranica predstavljaju doprinos “smislenijem razgovoru o veoma osetljivoj temi prekida trudnoće”, rekao je Kumer, stručnjak za etiku. Ona je koautor istraživanja koju je u ponedeljak objavio IMABE.
U fokusu istraživanja bilo je pre svega pitanje kriterijuma kvaliteta i primerenosti 14 istraživanih radova, pri čemu je istakao prednosti i nedostatke pojedinih tekstova.
Osvrćući se na tvrdnju da je prekid neželjene trudnoće bolji ili barem neutralan za psihu žene u odnosu na rođenje deteta, koautor, internista i farmakolog Johanes Boneli je rekao: „Međutim, u nauci je sporno da li je ovaj efekat hipotetički ili stvarno postoji i u kojoj meri je uopšte naučno dokazan“. Prema njegovim rečima, detaljna analiza pokazuje da su različiti rezultati zasnovani na metodološkim nedostacima i netransparentnom odabiru podataka.
Istraživanje IMABE smatra upitnim rezultate takozvanog „Turnaway istraživanja” sprovedenog u SAD između 2008. i 2010. godine. Njegova osnovna izjava, koja je naišla na veliki odjek u javnosti, jeste da prekid trudnoće ne šteti psihičkom zdravlju žene, već da ga može čak i poboljšati. Naučnici sa IMABE otkrili su, međutim, da istraživanje krije “ozbiljne metodološke nedostatke”, između ostalog, netransparentan izbor učesnika i razvodnjavanje eksperimenta visokim udelom prekida. Stoga smatraju da u ovom slučaju preovladava „politički aktivizam umesto naučne objektivnosti”.
Kumeru i Boneliju je zanimljiv i „naizgled manje poželjan rezultat” „ Turnaway istraživanja”, koji nije citiran ni u jednom od brojnih saopštenja za javnost kada je objavljena. Reč je o tome da je 99 odsto žena koje su bolnice odbile zbog prekoračenja roka za prekid trudnoće i konačno rodile, posle pet godina bile srećne i nisu požalile što su se porodile.
Članovi IMABE takođe naglašavaju da je upadljivo da se praktično sva istraživanja o prekidu trudnoće i psihičkim posledicama bave samo pitanjem da li abortus ima negativne posledice po psihu žene, umesto da pokušava da dokaže da je psiha žene poboljšana.
Da li prekid trudnoće čak i hipotetički može biti od terapeutske koristi za razliku od rođenja deteta, ovo pitanje predstavlja „slepu tačku” u istraživanjima, utvrdili su austrijski naučnici. „Hipoteza da abortus pozitivno utiče na psihu žene ne može se potkrepiti nikakvim naučnim dokazima“, rekao je internista Boneli.
Prekid trudnoće ne smanjuje psihološke rizike u odnosu na žene koje su rodile dete nakon neželjene i neplanirane trudnoće. Naprotiv, značajan deo metodološki kvalitetnih međunarodnih istraživanja slaže se u tome, kažu autori iz IMABE, da prekid neželjene trudnoće abortusom ne smanjuje psihičke probleme, već ih povećava i intenzivira postojeće. Stručnjaci se ne slažu oko pitanja šta je razlog tome.
Abortus je statistički povezan sa povećanim rizikom od zloupotrebe alkohola i droga, samoubistava i pokušaja samoubistva, zavisnosti, depresije i strahova. Višestruki abortusi i već postojeće mentalne bolesti statistički značajno povećavaju ove rizike.
Stručnjaci se slažu da postoji naučno dokazana metoda bezbednog potvrđivanja ili isključivanja direktne uslovne veze između abortusa i kasnijih psiholoških posledica, primetio je Kumer. U tom smislu postoji „metodološki problem“, jer je uobičajeni oblik random izovanog kontrolisanog dvostruko slepog istraživanja u ovom slučaju „potpuno neupotrebljiv, nedopustiv iz etičkih razloga i praktično neprimenljiv“, objasnila je ona.
Žene imaju pravo na jasne informacije o mogućim psihološkim posledicama, siguran pristup alternativnim rešenjima i psihološki posttretman, zaključuju naučnici IMABE. Politički akteri treba da preispitaju opravdanost „prekidanja trudnoće kako bi se zaštitilo psihičko zdravlje žene“, jer nije zasnovano ni na kakvim naučnim saznanjima, zaključili su autori istraživanja.
Izvor: IKA