Papino prvo javno obraćanje na portugalskom tlu bilo je 2. avgusta tokom sastanka sa predstavnicima vlasti, civilnog društva i diplomatskog kora.
On je Lisabon nazvao „gradom susreta” koji je ovih dana postao još globalniji. Na neki način je postao prestonica sveta“, primetio je Papa.
Vekovima su ljudi smatrali najzapadniju tačku Evrope – Kabo da Roku u Portugalu – kraj sveta, rekao je on i dodao: „U izvesnom smislu jeste: mi smo na kraju sveta jer se ova zemlja graniči sa okeanom koji definiše kontinente. Lisabon odražava zagrljaj okeana i nosi njegov miris”. Gledajući u okean, rekao je: „Portugalci razmišljaju o neizmernim dometima duše i smislu našeg života na ovom svetu“. Kao što je Sveti Otac rekao: „I ja bih, inspirisan slikom okeana, želeo da podelim neke misli sa vama.
Prvo, okean povezuje ne samo narode i zemlje, već zemlje i kontinente. Lisabon, kao grad na okeanu, podseća nas na važnost celine, da o granicama razmišljamo kao o tačkama dodira, a ne kao tačkama razdvajanja.
„Danas shvatamo da su velika pitanja sa kojima se suočavamo globalna, ali nam je često teško odgovoriti na njih upravo zato što je, suočen sa zajedničkim problemima, naš svet podeljen ili, u najmanju ruku, nedovoljno kohezivan, nesposoban da se zajednički suoči sa onim što preti svima nama. Planetarna nepravda, ratovi, klimatske i migracione krize: izgleda da žure brže od naših sposobnosti, a često i naše volje, da se na jedinstven način suočimo sa ovim izazovima“.
Ali Lisabon može predložiti drugačiji put, naglasio je Papa, podsećajući da je u tom gradu 2007. godine potpisan Ugovor o reformi Evropske unije u kojem je potvrđeno da je cilj Unije da promoviše mir, njene vrednosti i blagostanje svih njenih naroda.
Iako po diskutabilnoj etimologiji, naziv Evropa potiče od reči koja ukazuje na pravac prema zapadu, rekao je dalje Sveti Otac. „Ono što je sigurno jeste da je Lisabon najzapadnija prestonica kontinentalne Evrope i da nam time govori o potrebi otvaranja sve širih puteva susreta. On je istakao želju da Svetski dan mladih za „Stari kontinent” bude podsticaj za univerzalnu otvorenost. „Svetu je potrebna Evropa, prava Evropa. Njoj je potrebna uloga Evrope kao mosta i mirotvorca u njenom istočnom delu, na Mediteranu, u Africi i na Bliskom istoku“, naglasio je papa Franja. Kako je rekao: „Plovimo usred oluja okeanom istorije i osećamo potrebu za hrabrim putevima mira“.
„Sa dubokom ljubavlju prema Evropi, u duhu dijaloga koji karakteriše ovaj kontinent, mogli bismo da je pitamo: „Kuda plovite ako svetu ne pokažete puteve mira, kreativne načine za okončanje rata u Ukrajini i mnogih drugih sukoba koji izazivaju toliko krvoprolića?” Papa je proširio tu misao, rekavši: „Zapade, kojim putem ploviš?“ Tehnologije – koje su donele napredak i globalizovale svet – same po sebi nisu dovoljne. Još manje moderno oružje, koje, naglasio je Sveti Otac, „ne predstavlja ulaganje u budućnost već iscrpljivanje njenog autentičnog ljudskog kapitala“.
„Sanjam o Evropi, srcu Zapada, koja koristi svoje ogromne talente da rešava sukobe i upali lampe nade; Evropa sposobna da povrati svoje mladalačko srce, gledajući na veličinu celine i izvan njenih neposrednih potreba; Evropa koja uključuje narode i ljude, sa njihovim kulturama, bez jurnjave za ideologijama i oblicima ideološke kolonizacije. I ovo će nam pomoći da se setimo snova osnivača Evropske unije: oni su sanjali veliko!“
Papa je takođe podsetio kako je, paradoksalno, zaštita ljudskog života, ugroženog utilitarizmom koji eksploatiše i odbacuje život, sada postala prioritet. „Mislim na toliko nerođene dece i napuštenih staraca, na veliki izazov prihvatanja, zaštite, unapređenja i integracije onih koji dolaze izdaleka i kucaju na naša vrata, i na izolaciju koju osećaju tolike porodice kojima je teško. da donesemo decu na svet i odgajamo ih“, rekao je.je. „Mislim i na mnoge razvijene zakone o eutanaziji.
Ipak, Lisabon daje razlog za nadu. More mladih ljudi se sliva u taj gostoljubivi grad, rekao je Papa, zahvalivši Portugalu na naporima u organizaciji susreta.
Mladi iz celog sveta, koji žude za jedinstvom, mirom i bratstvom, pozivaju nas da im ostvarimo dobre snove, naglasio je Papa. Svetski dan mladih predstavlja priliku za zajedničku izgradnju. Oživljava našu želju da postignemo nešto novo i drugačije, da idemo duboko i zajedno plovimo ka budućnosti. Stoga je Sveti Otac predložio tri „gradilišta nade“ na kojima svi zajedno možemo da radimo: životna sredina, budućnost i bratstvo.
Pre svega, kada je reč o životnoj sredini, Papa je rekao da nas okean podseća da ljudski život treba da bude sastavni deo životne sredine veće od nas samih, koja se mora čuvati i brinuti za dobrobit budućih generacija. Štaviše, još jedno gradilište je budućnost. Mladi su budućnost, naglasio je Papa. Međutim, nailaze na mnoga obeshrabrenja: nedostatak posla, vrtoglav ritam savremenog života, skokovi u troškovima života, teškoće u pronalaženju stana, strah od zasnivanja porodice i rađanja dece. „U Evropi i, uopšte, na Zapadu, svedoci smo zabrinjavajućeg pada demografske krive“, rekao je on. Zdrava politika može mnogo postići u tom pogledu; može biti izvor nade. Pozvana je da pokaže predviđanje ulaganjem u budućnost, u porodice i decu, i promovisanjem međugeneracijskih saveza koji ne poništavaju prošlost, već stvaraju veze između mladih i starih.
Poslednje gradilište nade je bratstvo, o kome hrišćani uče od Isusa Hrista. Svi smo pozvani da negujemo osećaj zajedništva, počevši od brige za one koji žive blizu, rekao je Papa, podsećajući na primere mladih koji podstiču rušenje zidova razdora podignutih u ime različitih mišljenja i uverenja. „Želeo bih da im zahvalim i ohrabrim ih, kao i sve one u portugalskom društvu koji pokazuju brigu za druge, kao i mesnu Crkvu koja tiho i nenametljivo čini toliko dobra. Braćo i sestre, osetimo se svi pozvani, kao braća i sestre, da damo nadu svetu u kome živimo i ovoj veličanstvenoj zemlji“, zaključio je papa Franja u svom prvom obraćanju javnosti na 42. apostolskom putovanju.
Izvor: Vatican News