Šezdeset godina nakon objavljivanja, enciklika pape Jovana XXIII “Pacem in terris” zadržava moćnu relevantnost u svetu koji ratuje u nekim delovima i ne uspeva da “razoruža srca”.
Ljudi danas postaju sve uvereniji da se svi sukobi koji nastaju među narodima moraju rešavati pregovorima i dogovorom, a ne oružjem. Pre šezdeset godina, sveti papa Jovan XXIII, pred kraj svog života, podelio je svoju encikliku Pacem in terris, o miru u svetu, kao doprinos prvim koracima ka razoružanju i detantu. Papa je sa velikim realizmom upozorio na rizike novog i moćnog nuklearnog oružja. Šezdeset godina kasnije, taj tekst je i dalje aktuelan, ali nažalost neosetljiv. Danas smo, čini se, potpuno izgubili razumevanje koliko bi nuklearni rat bio razoran – razumevanje koje je bilo vitalno prisutno za one koji su živeli u aprilu 1963. Danas je svet razdvojen desetinama zaboravljenih sukoba i strašnim ratom koji je počeo agresijom Rusije na Ukrajinu i nastavlja se u samom srcu hrišćanske Evrope. Kultura nenasilja se bori da nađe svoje mesto i čini se da polako mnogi ljudi reči pregovori ili razgovori smatraju gotovo bogohulnim. Čak je i ideja o jačanju svetskog političkog autoriteta sposobnog da promoviše mirno rešavanje međunarodnih sporova ustupila mesto skepticizmu. Diplomatija izgleda prigušeno, dok se rat i pomahnitala trka u naoružanju smatraju neizbežnim.
Međutim, uprkos ovoj slici, principi koje je papa Jovan XXIII naveo u enciklici Pacem in terris ne samo da izazivaju savest, već ih svakodnevno sprovode u delo oni koji se ne predaju neminovnosti mržnje, nasilja, prevare i rata. O njima svedoče oni zagovornici mira koji svakodnevno obavljaju svoje misije u Ukrajini i u mnogim drugim delovima sveta, često dovodeći svoje živote u opasnost. Svedoče svi oni koji ozbiljno shvataju reči koje je papa Franja izgovorio u Nuncijaturi u Kinšasi tokom susreta sa žrtvama nasilja na istoku DR Konga: Reći ne nasilju nije dovoljno da se izbegnu akti nasilja. Takođe moramo ukloniti korene nasilja, pohlepe, zavisti i, iznad svega, bes. Čovek mora imati hrabrosti da razoruža srce.