U vreme poslednjih godina vladavine cara Filipa (244-249) izbila je narodna pobuna. Kao odgovor na nju buknuo je progon u kojem su pogubljeni mnogi hrišćani. njihova dobra behu pljačkana, paljena i uništavana. Zna se da su tada uhvatili i devicu Apoloniju, koja je već bila u poodmaklim godinama. Tukli su je i čupali zube a pošto se nije odrekla svoje vere, izvan grada je naložena vatra i zapretili su joj da će je baciti u oganj ako se ne odrekne svog Boga. Na šta je ona zamolila da je za trenutak odvežu. Kada su to učinili, sama skoči u vatru i bi spaljena. Ovaj događaj se odigrao 249. godine, a biskup Dionizije u svojim spisima ne osuđuje ovakav način odlaska u smrt svete Apolonije. Čak i sv. Augustin u svom delu: „O državi Božjoj“ osvrćući se na ovaj događaj ističe da je dozvoljeno sam otići u smrt, isključivo da bi se pobeglo od greha.
Izvor: HKM