Na današnji dan 10. februara slavimo spomen Svete Skolastike, sestre Svetog Benedikta i osnivačice ženske grane benediktinskog reda.
Skolastika je od mladosti svoj život posvetili Bogu. Prema Dijalozima Svetog Grigorija Velikog, Skolastika je rođena oko 480. godine u gradu Nursiji, danas Norciji, u italijanskoj provinciji Umbriji. Roditelji su joj bili imućni, a brat Sveti Benedikt. Kasnija tradicija smatra da su Benedikt i Skolastika bili blizanci. Odgajana je sa bratom sve dok on nije otišao u Rim na studije. Od mladih Rimljanki Skolastikina vremena se očekivalo da ostanu u kući svojih roditelja dok se ne udaju ili odu u manastir. Bogate žene njenog vremena u principu su bile pismene. Benediktinska tradicija kaže da je Skolastika osnovala isposnički manastir u blizini benediktinskog manastira Monte Kasino i da je to bio prvi ženski benediktinski manastir. Međutim, verovatnije je da je Skolastika živela u tom isposiničkom manastiru sa još dve ili tri preosvećene device. Najpoznatija priča o svetoj Skolastici govori kako bi jednom godišnje svetica posećivala svog brata u mestu blizu njegove opatije i kako bi njih dvoje zajedno provodili dan slaveći Boga i vodeći duhovne razgovore. Jednog dana nastavili su razgovor posle večere. Kada je Benedikt hteo da ode, jer mu po sopstvenim pravilima nije bilo dozvoljeno da prenoći van manastira, Skolastika ga je, predosećajući skoru smrt, zamolila da ostane. Kada Benedikt nije hteo da je posluša, Skolastika se pomolila Bogu i počela je strašna oluja i Benedikt nije mogao da ode. Na pitanje šta je uradila, Skolastika je rekla da ju je njen Bog poslušao kada Benedikt nije hteo. Tako su proveli noć u duhovnim razgovorima. Tri dana kasnije, Benedikt je iz svoje kelije video dušu svoje sestre kako napušta ovaj svet u vidu blistave bele golubice. Zatim je uzeo mrtvo telo svoje sestre i dao ga sahraniti u Monte Kasinu. Skolastika se smatra osnivačicom ženske grane benediktinskog reda. Ona je zaštitnica monahinja i obrazovanja, a priziva se i kod nevremena i kiše. Prikazuje se obučena u crni benediktinski habit, kako drži ljiljan ili opatski štap, sa golubicom pred nogama, pritisnutom na grudi ili kako se udaljava od nje.