Za ovaj marijanski praznik mogli bismo reći da je lep i nepoznat. Ni mnogi „bolji“ hrišćani ne znaju sadržaj praznika, ne znaju šta se tu zapravo slavi. A oni koji „sve znaju“ to najčešće „tumače“ po svom (ne)znanju.
I jedne i druge zbunjuje, pre svega, naziv praznika koji je sastavljen od dve reči: „bezgrešno“ i „začeće“. Začeće novog čoveka je čudesan događaj, u crkvi bismo rekli trenutak čovekove saradnje sa Bogom u stvaranju novog bića, veličanstveni trenutak.
Bezgrešnost i greh su, jasno, krajnje suprotnosti, dve nespojive stvarnosti.
Ovim malim uvodom i predznanjem možemo ukratko reći šta znače izrazi i naziv praznika „Bezgrešno začeće Blažene Djevice Marije“. To znači crkveno učenje da istočni, praroditeljski greh (od glagola „isteći“) nije prešao na Mariju. Bog ju je sačuvao od „istočnog greha“ već u krilu njene majke Ane, i to zato što je nju (Mariju) unapred izabrao za majku Isusa Hrista. Reč je, dakle, o duhovnoj stvarnosti, mi kažemo, o otajstvu, i o predmetu vere. Teologija nastavlja da Marija nije počinila ni lične grehe. – Upravo zbog ovakvog vrhunskog sadržaja ovog učenja o Mariji, ovaj marijanski praznik „bez istočnog greha začete Djevice i Bogorodice Marije“ uveden je u kalendar opšte Crkve uz druge.
Blažena Djevica Marija je sačuvana od svake ljage istočnog greha od trenutka svog začeća. Takođe, Marija nije bila lišena milosti posvetne, već je bila puna milosti dobijenih od Boga i živela je život sasvim bez greha.
Ovaj praznik se često meša sa događajem kada je Marija začela Isusa, radi se o dva različita događaja.
Praznik Bezgrešnog Začeća Blažene Djevice Marije slavi se 8. decembra. Osnovao ga je papa Siksto IV. 1476. godine. Dogmu je svečano proglasio papa Pio IX. u pismu „Ineffabilis Deus“, 8. decembra 1854, Katolička crkva smatra da dogma ima podršku u Bibliji. Arhanđel Gabrijel je Mariju nazvao „puna milosti“, a crkveni oci su Mariju nazvali Blaženom Devicom. Prema katoličkoj teologiji, Marija je morala biti potpuno bezgrešna da bi začela Isusa.
Evo šta Katekizam Katoličke Crkve uči o Bezgrešnom začeću:
„Da bi bila Spasiteljeva Majka, Marija je ‘bila od Boga nadarena darovima koji su u skladu sa tako uzvišenom ulogom’. Anđeo Gabrijel, u času naveštenja, pozdravlja je kao ‘milosti punu’ (Lk 1,28). I zaista, da bi ona mogla da da slobodan pristanak svoje vere na objavljivanje svog poziva, bilo je potrebno da bude u potpunosti podržana milošću Božijom.