Danas je sv. Alojzije Gonzaga, zaštitnik mladih. Rođen je 9. marta 1568. godine u Castiglioneu u vreme snažne tridentske obnove koja je učvrstila Crkvu posle zemljotresa izazvanog protestantizmom. Bio je prvi sin markgrofa Ferantea Gonzage, naslednika bogatih imanja i titula u renesansnoj Italiji. U Družbu Isusovu stupio je sa 17 godina, a pre toga se odrekao markgrofa u korist mlađeg brata Rudolfa i posvetio se Bogu u tišini, molitvi i služenju najpotrebnijima.
Alojzije se puno molio, i tako se učvrstila njegova vera i potpuna predaja Božijoj milosti. Molitva mu je bila disanje duše. Za taj duh molitve ga je odgajala majka, koja je probudila u svom sinu osećaj za siromašne. Na praznik Blagovest 1578. godine u crkvi u Firenci zavetovao se Majci Božjoj na doživotnu vernost. Kao dvorski paž, proveo je neko vreme na dvoru porodice Mediči, gde je i stekao obrazovanje i znanje.
Nakon što je završio novicijat u Družbi Isusovoj, nastavio je školovanje na tadašnjem rimskom univerzitetu iz kog se posle razvila Gregoriana. Tamo se potom poverio duhovnom vođstvu Roberta Belarmina, kasnije kardinala i svetaca. Alojzije se zaista odlikovao lepom dušom i lako je savladao teške puteve posvećenja. Umro je u 23. godini vršeći dobrotvorna dela. Naime, onda je vladala kuga u Rimu, a sam Alojzije se potpuno posvetio pomaganju sirotinje. Podižući jednog zaraženog pacijenta na ulici, dovelo je do toga da se i sam zarazi. Preminuo je od kuge, 21. juna 1591. godine. Za sveca je proglašen 1726. godine. On se nije rodio kao svetac, nego je to postao, milošću Božijom i svojim istrajnim i upornim radom, i borbom za osvajanje moralnih vrhova.
Zbog istrajnosti u očuvanju čistote i želje da se posveti Bogu i zbog mladosti u kojoj je dostigao savršenstvo nasledovanja Hrista, mladi katoličke crkve su ga uzeli za svog zaštitnika.
