Danas se sećamo i sv. Andrije Dung-Lac i vijetnamski mučenik. Andrija je rođen oko 1785. godine u severnom Vijetnamu. Siromašna nehrišćanska porodica preselila se u Hanoj kada je on imao 12 godina. Njegov kateheta ga je vaspitao u duhu katoličke vere, a Andrija se kasnije i krstio i čak i sam postao veroučitelj.
Nastavio je studije teologije i zaređen je za sveštenika, imenovan za župnik u nekoliko različitih područja. Bio je više puta hapšen tokom progona kralja Min-Mana, ali svaki put su ga otkupili mandarinI uz pomoć lokalnih hrišćana. On je uvek nastavljao svoj apostolat među vernicima, pripremajući ih za sakramente uprkos opasnostima.
Dok je čamcem prelazio reku, prefektov sekretar ga je prepoznao i uzviknuo: „Uhvatio sam učitelja vere“. Odveo ga je u zatvor u Hanoju i 16. novembra 1839. bio je podvrgnut ispitivanjima, više puta su on njega tražili da pogazi i obeščasti krst. Ostao je nepokolebljiv u svojoj veri, osuđen je na smrt i odrubljena mu je glava 21. decembra 1839. godine.
Ostalih 116 svetih vijetnamskih mučenika završilo je svoje mučeništvo svedočeći za Hrista na različitim mestima i u različito vreme. Sada su svi ujedinjeni u slavi svetih.
Istorija katolicizma u Vijetnamu počinje u 16. veku sa sveštenikom Alesandrom de Rodezom, francuskim misionarom koji se smatrao prvim apostolom te mlade azijske crkve koja je bila podeljena na tri različita regiona: Tončino, Anam i Kosinčina. Posle 1645. godine, kada je otac Rodez proteran, bilo je mnogo progona koji su se smenjivali sa periodima mira, u kojima su misionari iz raznih redova dolazili u Vijetnam. Propovedali su Jevanđelje, okupljali verni narod, a posebno su podizali crkve i trudili se da obuče domaći kler i veroučitelje.
Razvoj hrišćanstva u Vijetnamu obeležili su brojni progoni. Od 1645. do 1886. godine bila su 53 progona hrišćana tokom kojih je stradalo oko 113.000 vernika.
Postojanost i čvrstina vere hrišćana ispoljavala se i u hrabrom podnošenju daljih muka: porodice su bile razdvojene, muževi od žena, deca od roditelja, prognani u daleke krajeve pošto im je oduzeta sva imovina. Svirepost mučitelja ispoljavala se na različite načine: mučenicima su sekli glave, razapinjali ih, davili, testerisali, podvrgavali su ih teškim mučenjima u zatvorima ili rudnicima. Mnoge od ovih brojnih mučenika Crkva je uznela u oltar kao blaženike i heroje vere.