Sveta Cecilija je jedna od četiri velike rimske mučenice, a njeno mučeništvo se prvi put pominje u 4. veku. Rođena je u Rimu u II. veku u bogatoj rimskoj porodici, plemićkog porekla. Svaki dan je išla na misu, koju je papa Urban služio u katakombama pored Apijevog puta. Na putu su je čekali mnogi siromašni prema kojima je uvek bila ljubazna i velikodušna. Želja njenih roditelja bila je da njihova ćerka postane poznata matrona, pa su je dali da se podučava naukama, a posebno muzičkoj umetnosti. Međutim, njenom dušom nije dominirala želja za svetskom slavom, koja je prolazna, već duhovna punoća koja otvara nebeske vidike. Razlog za to je što se Cecilija susrela sa hrišćanstvom i njegovim vrednostima kojima je Hrist Isus obogatio svet. Sve više je upoznavala božanske istine i nebesku mudrost. Njeni roditelji su bili pagani i udali su je za plemenitog mladića Valerijana, koji je takođe bio neznabožac. Na dan veridbe, „dok su svirali instrumenti, pevala je u svom srcu samo Gospodu, svom pravom vereniku”.
Nakon udaje za plemića Valerijana, priznala je da je hrišćanka i da se na poseban način zavetovala Bogu i da je pored sebe imala anđela koji joj je pomogao da ispuni to obećanje, i koji će ga kazniti ako pokuša da prekrši njen zavet. Ali ako je posluša, Bog će ga nagraditi. Valerijan je ne samo pristao da održi zavet, već je želeo i da se krsti. Krstio ga je i poučavao papa Urban I (222 – 230), sakriven u katakombama zbog progona hrišćana.
Vrativši se Ceciliji, primetio je anđela kako stoji pored nje i drži dve cvetne krune. Anđeo je stavio krunu od ljiljana na glavu Cecilije, a krunu od ruža na glavu Valerijana. Valerijan je takođe pridobio svog brata Tiburtija u hrišćanstvo, i obojica su postali svedoci vere, pridobijajući druge za hrišćanstvo. Brinuli su se za udovice i siročiće i sahranjivali hrišćanske mučenike u katakombama u Rimu. Kada je rimski guverner saznao za to, naredio im je da stanu, ali kada nisu hteli, dao ih je da se pogube. Cecilija je dugo umriral, u teškim mukama. Ipak, ona je čak i tada podsticala hrišćane da istraju u svojoj veri.
Sveta Cecilija je najpre sahranjena u Kalistovim katakombama, pored papskih kripti. Njeno telo je kasnije preneto u baziliku sv. Cecilije u Rimu. Prilikom temeljne obnove bazilike 1599. godine posebna komisija je otvorila kovčeg sv. Cecilije i pronašao njeno telo očuvano.
Smatralo se da je sv. Cecilija tokom svog života, bila toliko blizu neba da je mogla da čuje anđele kako pevaju. Prema legendi, znala je da svira sve instrumente. Proglašena je zaštitnicom crkvene muzike i muzičara, a štuje se i kao zaštitnica pesnika, graditelja orgulja i muzičkih instrumenata. Njen lik se često nalazi na ili u blizini orgulja, a prikazuje je sa knjigom, palmom i dubokom ranom na vratu.