Sveta Emerencijana, rimska mučenica, vršnjakinja i najbolja prijateljica svete Agneze, rođena je u 3. veku u Rimu. Dok je još bila katekumen, paganski vojnici su je našli kako se moli na Agnezinom grobu i kamenovali je do smrti. Tako je Emerensijana krštena krvlju umesto vodom. Umetnici je obično prikazuju sa kamenjem i ljiljanima. Njoj su posvećene mnoge župe, crkve, kapele i oltari širom Italije.
Danas slavimo i sv. Ivana Milosrdnog. Rođen je na Kipru oko 550. godine. Oženio se i dobio decu, ali su mu žena i deca ubrzo umrli. Kako je ostao sam, prodao je imanje i podelio novac siromašnima. Posle smrti patrijarha Teodora, aleksandrijski hrišćani su ga jednoglasno izabrali za svog patrijarha 608. godine. Odmah potom Ivan je naredio da se popiše sva aleksandrijska sirotinju, a bilo ih je oko 7.500, i počeo je očinski da se brine o njima. Zato su ga nazvali Milosrdni. Svetog Ivana je, pored milosrđa, krasila i vrlina praštanja. Odlučno se zauzimao za sluge koje su progonili njihovi gospodari. Sredom i petkom je sedeo ispred svoje crkve, čitao Sveto pismo i bio na raspolaganju vernicima kojima je bio potreban. Nije dozvolio da njegovi vernici ne mogu da dođu do njega. Bio je dostupan svima. Rečju i delom svedočio je ljubav prema onima koji su mu bili povereni.
Kada su Persijanci napali Afriku, Ivan se sklonio na Kipar da bi izbegao pokolj. Umro je 616. godine u svom rodnom mestu na Kipru. Kasnije je njegovo telo preneto u Carigrad, a odatle ga je sultan poslao na poklon ugarsko-hrvatskom kralju Matijašu u Budim. Ivanovo telo se danas čuva u crkvi sv. Martina u Bratislavi.