Crkva danas slavi „sveca džentlmena“, kako su nazvali svetog Franju Saleškog. To bi značilo da je gospodin, čovek iz dobre porodice i dobrog vladanja. A Franjo je to zaista bio. Rođen je 1567. godine u plemićkom zamku u Savoji. Počeo je da studira pravo u Padovi, što je njegovog oca posebno obradovalo jer je u njemu video svog naslednika. Posle izvesnog vremena mladi Franjo se opredelio za sveštenički poziv i počeo da studira filozofiju i teologiju. Nedavno je postao sveštenik i biskup u Ženevi. U protestantskoj sredini upoznao je ljude različitih staleža i na sve ostavio dobar utisak. Bio je cenjen i poštovan zbog svoje razboritosti, učenosti i plemenitog srca. Osnovao je bratstva hrišćanske doktrine i bio ispred svih svojih sveštenika u intenzivnom pastoralnom radu. Odlično je sarađivao sa laicima, i brinuo se o njima pišući mnogo i neumorno. Nije bežao ni od letaka i plakata, ni od novinarskog rada i izdavanja raznih brošura i knjiga. Sa svetom Ivanom Franciskom Chantal je osnovao žensku redovničku družbu Marijinog Pohođenja. Osnovao je družbu oblata za sveštenike, koja je i danas aktivna. Njegov istaknuti apostolat bilo je pisanje pisama, kojih je sačuvano više od dve hiljade. Njegovo čuveno delo, Uvod u pobožni život, objavljeno je na 17 jezika u više od hiljadu izdanja do 1656. godine. Njegovo drugo poznato delo Teotimus ili Rasprava o Božjoj ljubavi jedno je od najlepših dela 17. veka. „Svetac se ne rađa, svetac se postaje“, o čemu svedoči sv. Franjo Saleški, koji je bio sklon ljutnji, ali je to toliko izvežbao da je postao uzor blagosti. Preminuo je 28. decembra 1622. godine u 55. godini života, a danas se slavi njegov praznik, kao uspomena na dan prenošenja njegovog tela.
Danas je i sveta Ksenija, zapravo sveta Euzebija Rimska. Pod tim imenom se krila od svojih rođaka koji su hteli da je nateraju na brak, a ona se zavetovala Hristu na doživotno devičanstvo. Živela je u 5. veku sa drugim devicama koje su joj se pridružile u svetom nasledovanju Hrista Zaručnika.