Danas je sv. Hijacint, rođen krajem 12. veka u Šleziji, pokrajini u Poljskoj, u porodici koja je pripadala malom plemstvu. Njegovi sunarodnici su ga zvali Jacek, što je umanjenica od imena Jakov. Svečev biograf fra Stanislav, uporedivši ga sa dragim kamenom hijacintom, promenio mu je ime u Jacintu, pa je pod tim imenom ušao u istoriju svetaca. Postao je sveštenik i kanonik u Krakov.
Zatim je stupio u red sv. Dominika jer je na putu za Italiju sreo dvojicu dominikanaca. Oni su se Hijacintu toliko svideli da je i sam poželeo da krene njihovim putem i postao prvi Poljak dominikanac. Čudotvorac, „apostol severa“, dobrotvor bolesnih i siromašnih, osnivao je samostane u Poljskoj i Češkoj, delovao je kao misionar Litvaniji, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Škotskoj, Ukrajini, Rusiji, Turskoj i Grčkoj. Provincijalni kapitul je 1225. godine Hijacintu poverio osnivanje samostana u Pruskoj, koji bi bio polazna osnova za evangelizaciju tog prostora.
Takođe su ga postavili za svog predstavnika na generalnom kapitulu dominikanskog reda 1228. godine. u Parizu. Čini se da mu je taj kapitul poverio zadatak da osnuje u Ukrajini i Rusiji dominikanske samostane za evangelizaciju tamošnjeg naroda. Papa Grgur IX. nadao se i ujedinjenju nekih ruskih pravoslavnih knez ova sa Katoličkom Crkvom. Nastanili su se u Kijevu pored crkve sv. Marije i počeli uspešno da deluju, ali se to nije dopalo kijevskom knezu Vladimiru Rurikoviču, pa su proterani. Od tada je delovao u više mesta, ali se pred kraj života, kada je već bio starac, iscrpljen zbog bolesti i brojnih napora, povukao u svoj samostan u Krakovu. Tu je još neko vreme pastoralno delovao, i upokojio se mirno u Gospodinu 15. avgusta 1257. Godine sa Večernjom molitvom na usnama: „U ruke Tvoje, Gospodine, predajem duh svoj!“. Ceo njegov život je bio put ka Bogu, pa je I konačno uplovio u beskrajni okean Božijeg bića da uživa u Njegovoj slavi kroz svu večnost.
Hijacintu se pripisuje devet čuda, od kojih se najčešće pominje ono kada je sa tri saputnika prešao preko nabujale Visle raširivši ogrtač preko nje. Njegov grob je postao veliko mesto okupljanja hodočasnika. Papa Klement VIII proglasio ga je za sveca 1594. godine. U pomoć ga zazivaju trudnice i utopljenici. Zaštitnik je Litvanije, Poljske i krakovske biskupije.