Danas je Sveta Jelisaveta, portugalska kraljica, velika hrišćanska mističarka, verna žena nevernog muža, majka siromaha. Biografi to tako zovu. Jelisaveta je rođena 1271. godine kao ćerka kralja Petra III od Aragona i Konstancije iz sicilijanske kraljevske kuće. Sa samo 12 godina, iz političkih razloga, udala se za portugalskog kralja Dionisija koji ju je vređao svojim vanbračnim vezama, čak i da ima decu sa drugim ženama.
Jelisaveta je, sa svetiteljskim strpljenjem i velikom hrišćanskom ljubavlju, sve ovo oprostila, primajući čak i decu iz vanbračnih veza svog muža. I sama je rodila dvoje dece, sina Alfonza koji je nasledio oca i ćerku Konstancu. Kada je sin odrastao, sukobio se sa ocem, pa su dve zavađene strane sa svojim pristalicama ozbiljno zapretile krvoprolićem koje je Jelisaveta mudro uspela da spreči, ali ju je muž optužio da je stala na stranu svog sina i proterao je u Alenker. Kralj je vidio grešku koju je učinio kraljici, pa ju je pozvao sa svim počastima i primio nazad. Kada se kralj razboleo, kraljica Jelisaveta ga je sa svom ljubavlju negovala, što je kralja dovelo do obraćenja i pomirenja sa Bogom. Umro je 1325. godine. Jelisaveta se tada posvetila brizi o siromašnima. Rasprodala je svu svoju imovinu i podelila je siromasima.
Obukla je siromašnu odeću franjevačke trećoredice i otišla na hodočašće u Kompostelu do groba sv. Jakova. Po povratku ušla je u manastir klarisa u Koimbri. Zavete je položila tek na samrti. Pre svoje smrti, ponovo je delovala kao mirotvorac u sukobu između njenog sina Alfonsa i kralja Ferdinanda od Kastilje. Vratila se umorna sa tog pohoda i predala dušu Bogu u Estremezu 4. jula 1336. godine. Svetom ju je proglasio papa Urban VIII 25. maja 1625. Iako je imala težak život, ova velika žena Sv. Jelisaveta, znala je sve da okrene na svoju izgradnju i od svakog kamena stradanja sagradila je palatu hrišćanske ljubavi i milosrđa u koju je smestila zapuštene i siromašne, izmirila zavađene i pripremila Hristu prijatno prebivalište u njegovim svetima. Zaštitnica je mira, mirotvoraca, udovica, problematičnih brakova i pogrešno optuženih ljudi.
Molitva za srećan brak
Bože, najlepše što možemo reći o tebi je: ti si ljubav. Sva ljubav na ovom svetu samo je odraz tvoje ljubavi. Potpuna sreća se može postići usrećivanjem drugog i dubokim osećanjem da od drugog primamo sreću. Zahvaljujemo se što možemo da pružimo ljubav jedni drugima celim svojim bićem kada pripadamo jedno drugom u braku. Sačuvaj nas od samoljublja. Neka svoju ljubav uvek merimo tvojom ljubavlju. Amen.
Srećan imendan slavljenicima!
Danas je Sveta Jelisaveta, portugalska kraljica, velika hrišćanska mističarka, verna žena nevernog muža, majka siromaha. Biografi to tako zovu. Jelisaveta je rođena 1271. godine kao ćerka kralja Petra III od Aragona i Konstancije iz sicilijanske kraljevske kuće. Sa samo 12 godina, iz političkih razloga, udala se za portugalskog kralja Dionisija koji ju je vređao svojim vanbračnim vezama, čak i da ima decu sa drugim ženama.
Jelisaveta je, sa svetiteljskim strpljenjem i velikom hrišćanskom ljubavlju, sve ovo oprostila, primajući čak i decu iz vanbračnih veza svog muža. I sama je rodila dvoje dece, sina Alfonza koji je nasledio oca i ćerku Konstancu. Kada je sin odrastao, sukobio se sa ocem, pa su dve zavađene strane sa svojim pristalicama ozbiljno zapretile krvoprolićem koje je Jelisaveta mudro uspela da spreči, ali ju je muž optužio da je stala na stranu svog sina i proterao je u Alenker. Kralj je vidio grešku koju je učinio kraljici, pa ju je pozvao sa svim počastima i primio nazad. Kada se kralj razboleo, kraljica Jelisaveta ga je sa svom ljubavlju negovala, što je kralja dovelo do obraćenja i pomirenja sa Bogom. Umro je 1325. godine. Jelisaveta se tada posvetila brizi o siromašnima. Rasprodala je svu svoju imovinu i podelila je siromasima.
Obukla je siromašnu odeću franjevačke trećoredice i otišla na hodočašće u Kompostelu do groba sv. Jakova. Po povratku ušla je u manastir klarisa u Koimbri. Zavete je položila tek na samrti. Pre svoje smrti, ponovo je delovala kao mirotvorac u sukobu između njenog sina Alfonsa i kralja Ferdinanda od Kastilje. Vratila se umorna sa tog pohoda i predala dušu Bogu u Estremezu 4. jula 1336. godine. Svetom ju je proglasio papa Urban VIII 25. maja 1625. Iako je imala težak život, ova velika žena Sv. Jelisaveta, znala je sve da okrene na svoju izgradnju i od svakog kamena stradanja sagradila je palatu hrišćanske ljubavi i milosrđa u koju je smestila zapuštene i siromašne, izmirila zavađene i pripremila Hristu prijatno prebivalište u njegovim svetima. Zaštitnica je mira, mirotvoraca, udovica, problematičnih brakova i pogrešno optuženih ljudi.
Molitva za srećan brak
Bože, najlepše što možemo reći o tebi je: ti si ljubav. Sva ljubav na ovom svetu samo je odraz tvoje ljubavi. Potpuna sreća se može postići usrećivanjem drugog i dubokim osećanjem da od drugog primamo sreću. Zahvaljujemo se što možemo da pružimo ljubav jedni drugima celim svojim bićem kada pripadamo jedno drugom u braku. Sačuvaj nas od samoljublja. Neka svoju ljubav uvek merimo tvojom ljubavlju. Amen.
Srećan imendan slavljenicima!