Sveti Karlo Boromejski je bio čudo teškog rada i izdržljivosti. Rođen je 2. oktobra 1538. godine u grofovskoj porodici u italijanskom gradu Aroni. Od najranijeg detinjstva bila su mu otvorena vrata iza kojih je vladao kruti zakon staleža i privilegija. Ali Karlo to nije iskoristio, izabrao je put skromnost, odricanje i brige za bolesne i siromašne.
U Paviji se Karlo pokazao kao odličan student prava. Kada je imao 21 godinu, njegov ujak je postao Papa Pio IV., koji je svojevremeno bio i dubrovački nadbiskup, kao nadbiskup nije bio u Dubrovniku, nego je po tadašnjem običaju, umesto njega poslove nadbiskupije vodio njegov vikar. Mada Karlo nije studirao teologiju niti je zaređen za sveštenika, ujak ga je pozvao u Rim, postavio za kardinala i državnog sekretara sa osobljem od 150 dvorjana. Karlo je ozbiljno shvatio svoj zadatak. Raspustio je veliki deo svoje dvorske svite i posvetio se molitvi i pokorničkom životu, više se nije predavao nikakvim ispraznostima. Sveti Filip Neri je postao njegov veliki prijatelj i savetnik.
Radio je za dobro Crkve, boreći se za njenu nezavisnost od svetovne vlasti. Bio je čovek snažnog duha i veliki reformator crkve. Zapaženi su njegovi napori oko okončanja Tridentskog sabora i sprovođenje saborskih odredbi. Okupljao je učene teologe i filozofe u Vatikanskim vrtovima i kroz diskusije i rasprave pokušao je da nadoknadi nedostatak njegovog teološkog obrazovanja.
Smrt njegovog starijeg brata ga je potpuno obratila. Zaređen je za sveštenika i biskupa i počeo je da živi kao isposnik. Pošto je postao milanski nadbiskup, vredno je radio na duhovnoj obnovi sveštenstva i naroda. Postao je posebno voljen od vernog naroda zbog njegovog nesebičnog zalaganja i brige o bolesnima u kriznim vremenima kuge u Milanu (1576). Pomagali su mu oratorijansci sv. Filipa Nerija, isusovci a i on sam je osnovao oblate sv. Ambrozija. Brigu o puku vodio je uz pomoć katehista. Na njegov poziv javilo se dve hiljade muškaraca i žena spremnih da poučavaju u veri. Ove katehiste organizovao je u Bratovštini hrišćanske doktrine i za njih napisao priručnik, remek delo prosvetne mudrosti. U njegovoj ostavštini ima više od 35 hiljada pisama.
Karlo Boromejski je preminuo tokom velike kuge u Milanu 1584. godine, u 46. godini života. Svetim ga je proglasio papa Pavao V. 1610. godine. Put svetosti, kojim je verno išao, savetovao je i drugima ovim rečima: „Ko želi da napreduje u službi Božijoj, svaki dan mora da započinje da živi Božiji život novim žarom, stojeći u Božijoj prisutnosti koliko je više moguće i u svom delovanju kao cilj imati samo slavu Božiju. Zaštitnik je Milana i brojnih gradova u Italiji; zagovornik protiv zaraznih bolesti.