Crkva danas slavi Svetu Luciju, ranohrišćansku sveticu sa Sicilije. Lucija je rođena u trećem veku u Sirakuzi na Siciliji. Prema legendi, njena majka je bila pobožna hrišćanka po imenu Eutihija, koja je bolovala od neke neizlečive bolesti. Lucija ju je nagovorila da zajedno odu na grob svete Agate u Kataniji. Na grobu se Luciji ukazala i sama sveta Agata, rekavši da će njena majka ozdraviti, ali da će i sama podneti mučeničku smrt za Hrista. Zato je svu imovinu prodala i podelila siromašnima. To je veoma razbesnelo njenog verenika, koji ju je prokazao vlastima kao hrišćanku. Lucija je priznala da je hrišćanka, ali nije htela da se odrekne svoje vere ni na nagovor vlasti. Zatim su naredili vojnicima da je uhapse i odvedu u zatvor. Međutim, koliko god se trudili, nisu je mogli pomeriti sa mesta, iako je bila vezana i upregnuta u jaram volova. Zatim su pokušali da je spale, ali vatra je nije ni dotakla. Na kraju su joj nožem prerezali vrat i od rane je umrla. Druga legenda govori kako se jedan mladić ludo zaljubio u nju i počeo da je juri. Uplašena da ga njene oči ne zavedu i navedu na zlo, Lucija ih je sama iskopala i poslala mladiću na tanjir. Zadivljen njenom verom i hrabrošću, mladić ju je ostavio na miru i sam prešao u hrišćanstvo. U ikonografiji je prikazana sa očima koje drži u ruci ili na poslužavniku. Drugi njeni simboli su bodež kojim je pogubljena, rana na vratu ili lampa koja označava mudrost. Njeno ime potiče od latinske reči “lux”, što znači svetlost, pa je to možda razlog zašto je štuju kao zaštitnicu vida, a njeni simboli su oči i svetlost.
katolički informativno-verski portal