Danas crkva proslavlja sv. Margaretu Ugarsku, ćerku ugarskog kralja Bele IV. Arpadović. Rođena je 1242. godine i svoj kratki život, od 28 godina, provela je u samostanu kao dominikanka. Obavljala je obične svakodnevne poslove. Upornom molitvom i koncentrisanim razmatranjem otajstva spasenja postala je velika mističarka srednjeg veka. Upokojila se na današnji dan 1270. godine kod Budima. Njen grob je na jednom budimskom ostrvcetu na Dunavu. Mnogi hodočasnici se svetoj Margareti mole za njen zagovor i sa tom nakanom posećuju njen grob. Neposredno posle njene smrti, ljudi su počeli da je štuju kao sveticu. Procedura za njenu kanonizaciju započela je godinu dana nakon njene smrti, a završena je njenom kanonizacijom 1943. godine.
Danas slavimo i jednu od mučenica prvih hrišćanskih vremena, sv. Prisku, devicu i mučenicu. Živela je u Rimu, a kao i o većini mučenica tog vremena, nemamo mnogo pouzdanih podataka. Poznato je da je njeno štovanje bilo rasprostranjeno u Rimu od antičkih vremena. To je zapravo najjasnije svedočanstvo njenog života i mučeništva u nasledovanju Isusa Hrista. Po hrišćanskom predanju Prisku je krstio sv. Petar kada je imala 13 godina. Svoju kuću dala je hrišćanima za molitvu i druge potrebe. Mučeništvo je podnela za vreme cara Tiberija, a u Rimu joj je posvećena jedna bazilika.