Sveta Marta je rođena u Vitaniji blizu Jerusalima. Znamo je iz Svetog Pisma kao Lazarevu i Marijinu sestru. Bila je vredna i brižna domaćica kuće u Vitaniji, gde bi Isus rado svratio da se malo odmori od propovedanja, dok je boravio u Judeji. Marta se u Jevanđelju pojavljuje upravo prilikom jedne od Isusovih poseta njihovoj kući. Kao i uvek, zasukanih rukava, zauzeta ulogom domaćice, dočekuje goste, služi ih pićem, sprema sve što je potrebno za osveženje. Bacivši pogled na svoju sestru, videla je kako sedi kod Isusovih nogu, slušajući Njegovu reč, potpuno nesvesna gužve i užurbanosti koja se dešava oko nje. Ona je sve to strpljivo posmatrala neko vreme, a onda je rekla otprilike ovako: „Isuse, reci ovoj mojoj besposlenoj sestri da mi pomogne: ostavila me je da služim sasvim sama!“ Isus ju je pogledao i rekao s ljubavlju: “Marta, Marta, za mnogo se brineš, a jedno je potrebno. Marija je zacijelo odabrala bolji dio, koji joj se neće oduzeti.” (Lk 10, 38-42).
Martino gostoprimstvo prema Isusu hvale je vredno, ali Isus joj je dao pouku da se u tome ne izgubi, već da zna da nađe vremena da sluša Božju reč. Isus je poučio Martu kako da spoji kontemplaciju sa delovanjem, razmišljajući o Božjoj reči kako bi se ona mogla oteloviti u delu.
Još je više hvale vredna Martina vera u Gospoda koju je ona svečano ispovedila: „Da, Gospode, ja čvrsto verujem da si ti Mesija, Sin Božiji koji je došao na svet“, kako je zapisao jevanđelist Jovan. Stoga nije iznenađujuće što su hrišćani odmah nakon njene smrti počeli da štuju Martu kao sveticu.
Marta je posebno obožavana u Vitaniji, malom selu udaljenom samo 2 i po kilometra od Jerusalima. Arapi ga na svom jeziku zovu El-Azarijeh, što znači Lazarevo mesto. Očigledno, postoji snažno sećanje na Lazarevo oživljavanje, njegov izlazak iz groba, upravo kada je Marta pokazala tako jaku veru u Isusa kao gospodara života i smrti.
Zahvaljujući legendi, štovanje sv. Marte se takođe proširio u južnoj Francuskoj. Legenda kaže da je Marta sa bratom Lazarom i sestrom Marijom bačena u čamac koji nije potonuo, već ga je morska struja nosila i stigla do Marseja, gde su proveli ostatak života u molitvi, pokajanju i propovedanju Jevanđelja. Zaštitnica je domaćica, kuvarica i samaca.